Када говорите о окружењу Израела, односно РС, мислите на Арапе и...
- И Бошњаке, муслимане који су окренути све више управо ка арапском делу света. У том погледу, на општем нивоу, постоје сличности. Не тврдим да је ситуација идентична, али у Израелу разумеју положај и значај РС у региону. Израел се бори за мир и стабилност у свом региону, а и наша политика је за регионално разумевање. У том погледу сличност са РС је на највишем могућем нивоу, али без стављања знака једнакости. Са треће стране, веома је видљив развој привредних односа Израела и РС. Има неколико привредних пројеката које реализујемо, један је управо инициран због суша. Хтели смо да видимо успешна искуства Израела у управљању водама. Овде су и неки други привредници, покушавамо да развијамо сарадњу у туризму, у пољопривреди. Од користи је и братимљење Бањалуке са неколико градова у Израелу, имамо и богату културну размену. Посебно што смо остварили је сарадња са музејом Холокауста Јад Вашем у два паралелна пројекта - прво како да о Холокаусту буде више речи у уџбеницима у БиХ, друго како конципирати спомен подручје у Градини, јер желимо заједно да обележимо масовно страдање у Јасеновцу.
Палестина ће до краја године поднети иницијативу за свој пријем у УН као „недржавне чланице“. Како БиХ треба да гласа?
- Ми ћемо подржати став који Израел има. Мислим да целовито решење за које се залаже Израел није против принципа две државе и народа, али се тражи разграничење које је реално могуће. РС је раније одлучујуће утицала да БиХ у Савету безбедности УН не гласа за самосталност Палестине и против смо унилатералног решења. Мислим да то не би било добро за тај део света. Ми ћемо заступати претходну позицију и то је јасно свима у БиХ и земљама заинтересованим за то питање. Очигледно је да БиХ у УН неће имати свој став, пошто ћемо о овоме тешко постићи сагласност.
Када се гласало о пријему Палестине у Унеско, Србија и РС су имале различите ставове. Већина арапских земаља, као и Израел, није признала Косово. Да ли је за Србију и РС корисније пријатељство са Јеврејима или са Арапима?
- Треба нам пријатељство са свима. Наравно, ово је деликатно објаснити. Ево, Турска је међу првима признала БиХ, помагала Алији Изетбеговићу оружано и на сваки други начин. Треба приметити да је Турска међу првима признала такозвану косовску независност, а Израел, рецимо, није. Турска снажно покушава са другим државама тог света да гради утицај у региону, у Србији, Црној Гори, БиХ, Македонији... То су супротстављене политике...
Супротстављене политике Турске и Србије?
- Можда због неког камуфлирања то није видљиво, али морате да схватите ојачане намере Турске овде. Турска је на мултилатералном плану увек била против српских држава и српских националних интереса и то треба да определи наше ставове. Израел није признао Косово и то је мера коју треба поштовати.
Да ли је, из те визуре, сарадња са Израелом брана утицају Турске?
- Слушајте, ми сами себе морамо одбранити. Треба приметити да су израелско-турски односи дуго били добри, док се нису покварили пре две године. Наша позиција не може бити препуштена очекивањима других, али је потребно, наравно, додатно разумевање других земаља.
Север Косова сатисфакција за Србију
Изјавили сте да би решење за Косово могло да буде да север остане у Србији, а да остатак буде признат као држава. Да ли Србија треба унилатерално да призна Косово без севера?
- Србија не треба да буде заробљеник Косова. Статус кво није добро решење, јер се последњих неколико година показало да иде у прилог изградњи независности и државности Косова. Треба поставити питање трајног разграничења српског и албанског народа, што критикује и галамџијски неолиберални свет из Београда, они који највише конзумирају ваш лист. Да је трајни суживот немогућ међународна заједница је говорила 1999, а сада када то исто ми тврдимо, то не прихватају. Међународна заједница је понизила Србију и време је да Србија добије сатисфакцију, односно север Косова.
Милош Митровић, Данас