Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Српска православна црква обележава данас Усековање главе Светог Јована Криститеља. У црквама су јутрос биле Свете литургије, верни народ се причестио, свештенослужитељи су беседили о догађају када је пре толико векова одсечена глава Светог Јована, необичног човека који је тако живео да га и данас називамо Божијим светитељем.
Живео је Јован Криститељ у време цара Ирода, званог Антипа, сина оног Ирода који је побио децу Витлејема. Оженио се прво ћерком цара Арете али онда би очаран лепотом Иродијаде, жене свог брата Филипа. Отера Ирод своју закониту жену и ожени се Иродијадом иако је по ондашњем закону то могао да учини једино ако је она удовица и ако нема порода. У овом случају, Ирод оте жену своме брату и начини тако безакоње.

Јован Крститељ, познат по проповедима о часном животу и греху, о покајању, није хтео да ћути о овом безакоњу говорећи Ироду да није требало да узима жену свога брата.

Не трпећи да му се супротстављају Ирод је бацио Јована у тамницу али га није погубио јер је знао да га народ сматра пророком, крститељем, да га воли и поштује. Међутим, још више се на Јована љутила Иродијада која је чекала прилику како би он био погубљен. Иродов рођендан је био права прилика, јер је тога дана Саломија, ћерка Иродијадина тако дивно играла пред гостима и царем да јој овај рече како ће је богато наградити, да ће јој дати све што му затражи. По наговору своје бесне мајке Саломија затражи главу Јованову коју џелат донесе на тањиру. Тако заврши овоземаљски живот најчудеснији човек који је живео на земљи, за кога је у Светом Писму речено да је „највећи између рођених од жена.“ (Лк.7,28)

Рођен је од Захарије и Јелисавете већ престарих да би имали деце, али им Господ и у тим позним годинама испуни жељу. Јован је живео у пустињу, јео дивљи мед и биље, молио се Богу. Затим је зашао међу људе проповедајући долазак Царства небеског, позивао на покајање, крстио људе, крстио је у реци Јордан и Исуса Христа. Био је пун врлина, само је о Богу говорио и мислио, људе подстицао да се окрену љубави Божијој, да не живе грешно, није имао материјалних добара, није отимао туђе, био је како многи кажу, анђео на земљи. Управо о томе су данас говорили многи црквени беседници, како и зашто људи убише таквог човека и ко га уби? Убише га развратни Ирод и Иродијада, убише га баш зато што је био непорочан, сметало им је оно што говори и како живи јер је то било супротно њиховом животу.

Мудро је то говорио Јустин Ћелијски:

„Да ли се овај свет претворио у лудницу? Људи неће Бога, неће највећег праведника у овом свету. Људи када полуде од гордости, када полуде од самољубља, онда им не треба Бог и правда Божија, они себе проглашвају за богове.“
Тако је било у време Јована Крститеља, тако бива и данас, ништа ново под капом небеском. Лако је склизнути у самољубље, гордост, грех, похоту, лако је мрзети и чинити зло. За добро је увек потребан труд, добра воља и љубав према Богу и људима.
Љиљана Синђелић Николић, МРС