Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Лепа реч и осећај да неко мисли на вас у тренутку када вам је тешко, најчешће је већа сатисфакција од било какве материјалне користи. Двоје младих Срба из Аустралије развеселили су срца малишана из села Стрезовце код Косовске Кемнице на Косову и Метохији, изненадном посетом, лепим речима али и скромним поклонима.
Бојана Кнежевић, родом из Сарајева, данас је успешан модни креатор у Аустралији. Преживела је, каже, тешке тренутке које и данас преживљавају Срби са Косова и Метохије, када је као девојчица морала да бежи из родног града. Обрела се у Шпанији, а после неколико година преселила се у Аустралију, где је постала модни креатор. Живот јој је кренуо путем успеха, али није заборавила родни крај и свој народ. Својим креацијама, мајцама и дуксевима, обрадовала је ђаке основне школе „Братство“ у Стрезовцу.
“Знам како се осећају деца, која морају да напусте своју кућу. Морамо да бринемо једни о другима, та брига мора, пре свега, бити усмерена ка деци, јер она не смеју да тугују. Малишани морају бити срећни и насмејани, каже ова млада креаторка. Срећна сам што видим да сам их својим даром бар мало обрадовала и измамила им осмехе. Први пут сам на Косову и Метохији, тужно је све ово што видим и чујем о животу Срба овде. Разумем их у потпуности, јер и ја сам давно проживела све ово, каже Бојана и додаје да у оваквим ситуацијамо морамо себи рећи да и од овога има горе“.
Кордунаш Илија Пераћ, који је са Бојаном дошао у Стрезовце, каже да је други пут на Косову и Метохији, такође у хуманитарној мисији.

“Част ми је да посетим опет мој народ који живи у тешким условима овде. Није довољно само нешто послати већ и доћи и посетити људе, видети на лицу места како живе и пружити им моралну подршку. Тужно је то што се услови за живот ових људи не мењају на боље, и то би више требало да виде и људи из дијаспоре“.
Малишани, ученици основне школе “Братство” из Стрезовца, нису крили задовољство указаном пажњом младих Срба из дијаспоре. Кажу да им, поред поклона, највише значи сазнање да нису заборављени и да неко и у далеком свету мисли на њих.
Снежана Милошевић, МРС