Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Привредници као наркомани не бирају начина нити питају за цену нове транше кредита. Кредитни бонитет постао је значајнији од крвне слике. Задужи се, оживи привид бољег живота, биће како ће бити. Од 2001. године до данас привреда је банкама на име камата платила око 22 милијарде евра.
Преостао је дуг око 20 милијарди евра, а 933.000 радника је изгубило посао у реалном сектору. Грађани и привреда постали су статисти-волонтери, чији је основни задатак да обезбеде профит банкама и владајућој елити. Ни овако огроман дуг, нажалост, није алармирао Владу да растерети привреду, а амбијент привређивања учини подношљивијим. Напротив, Влада почиње да се понаша као банкарски агент. Субвенцијама из буџета подстиче ново задуживање привреде. За само три године, 2009., 2010. и 2011, банке су пласирале на име субвенционисаних кредита за ликвидност 2,85 милијарди евра, а на име инвестиција 355,2 милиона евра. Укупна каматна стопа била је огромна, око девет одсто, од чега је четири одсто субвенционисала држава, а привредници плаћали интерес од четири или пет одсто.
Банке су на име камата само овим пласманом зарадиле око 300 милиона евра. Велики интерес имала је држава. Привреда је вештачки повећала обим тражње. Порасли су приходи од царина и ПДВ-а. Буџет је приходовао и великим бројем плаћања различитих финансијских обавеза привреде. Али, бруто друштвени производ (ГДП) није значајније растао. Гро средстава отишао је на отплату приспелих обавеза. Многи су профитирали, само је привреда остала мало више дужна. Држава је вршила вештачко „интравенозно упумпавање“ кредитних средстава за ликвидност неликвидне привреде.

Куповна моћ грађана и број запослених се радикално смањивао, иностране и домаће инвестиције су преполовљене, агрегатна тражња достигла најнижи ниво. Ови кредити имали су погубну рочност од само годину дана. Стимулисати задуживање привреде у условима овако негативних трендова, значило је учинити је „наркомански зависном“ од повлачења нових кредита. Актива предузећа је преполовљена а дугови привреде достигли енормних 20 милијарди евра.
Привреда ће се раздуживати по дупло вишим каматним стопама. То ће бити и најкраћи пут у њен потпуни колапс. Кредите убудуће неће моћи да подиже бар 31.000 предузећа која су исказала негативан биланс завршног рачуна, 54.000 фирми и предузетничких радњи које су у блокади, 20.000 фирми над којим ће под словом закона бити спроведен стечај, али ће их зато добити велики миљеници Владе.
„Интравенозним упумпавањем“ вештачке ликвидности, један део предузећа ће преживети на кратак рок. Влада је маскирала и одложила неопходне структурне реформе. Довитљивост ће дати кратак ефекат. Дугорочно ће билансирати огромним губитком. Кад на ред дође отплата кредита, радикално ће се смањити број солвентних предузећа која ће уопште моћи да сервисирају обавезе. За годину дана број предузећа у кашњењу отплате кредита биће удвостручен. Радикализоваће се отпуштање радника. На добош ће отићи имовина предузећа и физичких лица која служи за обезбеђење кредита. Владина добра намера, нажалост, само ће убрзати привредни крах. А упозоравали смо на то пре три године. Упозоравамо и данас. У име савести, јер привреда никад није ни била ничија брига.
Милан Кнежевић, Председник Асоцијације малих и средњих предузећа и власник конфекције Модус