Српска православна црква данас прославља празник Успење Пресвете Богородице, то је дан када је Богородица Марија умрла. Сама реч успење значи упокојење, уснуће, самим именом празника заправо се показује да Мајка Божија није умрла него уснула. Овај празник српски народ слави посебно свечано јер је Богородица веома поштована код Срба а народ овај дан прозва Велика Госпојина или Велика Госпођа.
Богородица Марија је по свему била посебна жена, изабрана да безгрешним зачећем роди Господа Исуса Христа. Била је кротка, смирена, пуна љубави. Свети Игњатије Богоносац је апостолу Јовану Богослову писао о Пресветој Богородици:
„Каже се да је она у току прогона и недаћа увек радосна, да у невољи и беди не подлеже огорчењу, не гневи се на непријатеље, него им чини добро, у благостању је кротка, према сиромашнима милостива и увек спремна да им помогне колико год може, снажна је у вери...“ Или како је написао Свети Амвросије Милански:
„Њено правило је било, никога не увредити, желети свима добро, поштовати старије, не завидети другима, избегавати хвалисање, волети врлине.“
Заправо све су то особине којима и данас хришћани теже. Богородица је и данас узор људима како да се понашају, чему да теже, како да стекну мир и пре свега, љубав према Богу и људима.
Богородица је имала толико поверење у Бога да је све прихватала мирно и спремна да испуни све оно што се од ње тражи. Сетимо се оног тренутка у њеном животу када јој је архангел Гаврило јавио да ће родити сина а она га упитала, „како ће то бити када ја не знам за мужа?“ Арханђео јој је рекао, „Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Вишњега осениће те...“ Марија је одговорила: „Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи твојој.“ Тако је цео њен живот протекао управо како казују ове последње речи....“нека ми буде по речи твојој.“ Ту њену благу природу, послушност Господу и љубав осетили су људи оног времена, осетили су људи и касније током вековима, осећају и данас молећи се Богородици за помоћ. Поштована је не само у хришанству, пред њеним иконама широм света моле се људи разних вера, боја и нација, дешавају се чудесна оздрављења, људи осећају смирење, утеху, разгорева им се нада, љубав, вера.
И као што је Свети Архангел Гаврило јавио Богородици да ће родити Господа, тако јој и сада јавља, да ће ускоро умрети. Она се није успротивила, није питала зашто и како, није се бунила, тражила одлагање да посвршава још неке „овоземаљске послове“, не, прихватила је ту вест мирно, спремно и уз молитву. Сви апостоли су се били скупили у дому апостола Јована у Јерусалиму а она је мирно, без болести, бола и муке предала свој дух Господу, који је сишао са небеса у пратњи анђела.
Богородица је тада имала по неким изворима 60 а по другим 72 године. Забележено је да су у часу њене смрти апостоли певали у славу Божју а сва се соба засјала од чудне светлости. Апостоли су њено тело пренели у Јерусалим и сахранили у Гетсиманском врту. Трећег дана после сахране апостоли су се скупили да вечерају и тада су угледали у ваздуху васкрслу Богородицу окружену мноштовом анђела, која им рече: „Радујте се, јер сам са вама у све дане!“ И стварно Богородица већ вековима помаже људима који јој се помоле, охрабрује да се издрже животне недаће, исцељује болесне, теши раслабљене.
Срби веома поштују Богородицу, она је игуманија српског манастира Хиландар на Светој Гори.
Деспот Стефан Лазаревић је обнављајући Београд у 15 веку написао:
„Дошавши, нађох најкрасније место од давнина, превелики град Београд, који је по случају разрушен и запустео. Саздах њега и посветих га Пресветој Богородици.“
Бројне цркве и манастиру СПЦ посвећени су Богородици, бројне иконе рађене током векова, па и данас задивљују лепотом и духовношћу. Посебно се по својој лепоти издвајају фреске Успења Богородице у манастиру Жичи из 13 века, и чувена композиција Успенија Богородице у манастиру Сопоћани такође из 13 века, као и оне не Косову и Метохији Богородица Љевишка, Богородица Пећка.
На Светим литургијама у свим црквама СПЦ бројни верници ће се причестити. Данас се завршава и пост који је претходио овом великом празнику, био је то један од строжијих постова. Данас ће бројне породици прославити и своју славу, одржаваће се и рецитали поезије, беседништва, фолклорне смотре. Многи народни обичаји красе празник Успење Пресвете Богородице, што такође показује колико народ поштује Мајку Божију.
Љиљана Синђелић Николић, МРС
............................
У Грчкој, a од ове године и у Румунији, то је државни празник. Верници масовно посећују чудотворне Богородичине иконе, а највише их одлази на егејско острво Тинос, у храм Евангелистрија, преноси Верска информативна агенција. Доста верника долази у храм Панагиа Екатонтапилијани на острву Парос, као и у Панагиа Сумела у Верији, на северу.
Римокатоличка црква прославила је овај празник пре две недеље, па су тог дана, широм Европе била уобичајена масовна ходочашћа са десетинама хиљада учесника. У Лурду, у Француској било 300.000 верника, пошто је папа, такође, походио светиште, које постоји од 1873. године.
По старом календару, посебно је свечано у Јерусалиму, јер тамо Јерусалимска патријаршија врши обред симболичне сахране Богородице. Слични обреди постоје у Русији и у Украјини.
Како празнику претходи двонедељни пост, данас се верници, посебно жене, причешћују, уопштено говорећи, овај дан се сматра празником жена и мајки.
У неким крајевима сматрају да је у периоду између две Госпојине, данашње, и Мале Госпојине, која је 21. септембра, најбоље брати лековито биље.
РТС
Ауторска права Радио Оаза 2026