Православни хришћани и Српска православна црква празнују 27. октобра дан Препородни мати Параскаве-Свете Петке, заштитнице жена, светитељка која је целог зивота помагала болесне и сиромашне људе.
Култ Свете Петке његује се вековима у југоисточној Европи, како у Срба тако и код Грка, Румуна, Бугара, а поштују је и неки нехришћански народи на средњом истоку.
Верници јој се обраћају молитвом за помоћ и спас од болести и други животни небоља. Поред храмова Свете Петке често се налазе извори лековите воде коју људи узимају верујући и надајући се да ће им залечити ране и заштити их од болести.
Преподобна мати Пераскава је рођена у Епивату, малом месту близу града Каликаратије између Силинаврије и Цариграда, Малој Азији, при крају десетог, а по неким ауторима и на почетку 11.века.
По предању Света Петка је много година провела у пустињи и у посту и молитвама и усамљеничком зивоту. У дубокој старости јавио јој се у сну анђео и упутио у отаџбину да шири веру Христову.
Св. Петка се на иконама преставља у монашкој одећи са крстом у руци.
На њеном гробу, каже легенда, догађала су се чуда. Бугарски цар Јован Асен 1238. по једним је отео, по другим једноставно пренео мошти Св. Петке у свој престолни град Трново. Кад су Турци освојили Бугарску мошти су пренете по заповести султана Бајазита у молдавски град Јаши.
Књегиња Милица успела је 1396. године да измоли светитељкине мошти и сахрани их у цркви Ружици на Каламегдану.
Султан Сулејман II пренео је мошти Св. Петке 1521. у Цариград. Коначно 1641. цариградски патријах Партеније поклонио је мошти молдавском кнезу Василију Лупулу који је пренео у Јаши и положио у цркву Света Три Јераха где се и данас налазе.
Ову Светитељку треба разликовати од Свете Трнове Петке, рођене Римљанке, која се празнује 8. аугуста.
Пита професор права студента на испиту:
- Има ли муж право да отвори писмо адресирано на
његову жену?
Студент одговара:
- Право има, ал’ нема храбрости!
Ауторска права Радио Оаза 2024