Краљ Петар Први био је један од најзначајнијих нововековних српских владара, а у народу је остао запамћен као Краљ Ослободилац, иако је касније прозван и Ујединитељ. Најчешће се истиче да је његова владавина била обележена развојем парламентарне демократије, општим убрзаним привредним и културним напретком и слободом штампе.
Током његове управе ојачане су политичке и културне везе са јужнословенским народима под Аустроугарском и Србија је постала, како се говорило, Пијемонт Јужних Словена, идеал уставног уређења.
На престо је дошао после Мајског преврата и убиства краља Алекснадра Првог Обреновића и краљице Драге 1903. године.
Владавину Петра Првог обележили су Анексиона криза, такозвани Царски рат са Аустро-Угарском, као и Балкански и Први светских рат, из којих је Србија, после великих победа и људских жртава, своју државност унела у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.
Краља Петра Првог, који је важио за скромног човека, у народу су најчешће називали само Чика Пера.
Рођен је 11. јула 1844. године, као пето дете кнеза Александра и кнегиње Персиде, а после збацивања са трона његовог оца кнеза Александра Карађорђевића, 1858. године, живео је и школовао се у Швајцарској и Француској, између осталог на војној школи Сен-Сир.