Олимпијски тим Србије освојио је четири медаље на Играма у Лондону, иако је пре почетка највеће смотре светског спорта најављена "жетва" медаља. Додуше, поход на двоцифрен број медаља потенцирали су политичари и спортски радници, док су спортисти вредно радили и вешто избегавали било каква обећања.
Испоставило се да су они најбоље проценили своје и могућности највећих ривала и да је 42. место у укупном пласману реална слика српског спорта.
Деценијама уназад Србија је главне наде полагала у колективне спортове, али очигледно да су се времена променила. Кошаркаши нису ни путовали у Лондон, док су рукометаши, одбојкаши и одбојкашице заједно остварили две победе у 15 утакмица. Добро је да имамо ватерполисте који су се поново издигли изнад проблема и у неизвесној завршници после преокрета дошли до бронзе. И ту се прича о српском колективизму завршава, а на сцену ступају јаки индивидуалци.
Андрија Златић је "упуцао" једну бронзу, а да је неколико дана касније задржао концентрацију и приликом последњег хица, могао је у своје Ужице да се врати са још једном медаљом истог сјаја.
Ипак, све су нас изненадиле стрелкиња Ивана Максимовић и теквондисткиња Милица Мандић, које су своју младалачку дрскост искористиле да без респекта изађу на црту најбољим спортистима у својим дисциплинама. Учинак је познат - сребро за ћерку олимпијског победника из Сеула и злато за девојку која се бави "малим" спортом.