Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

На споменике херојима Првог светског рата, на Новом гробљу у Београду, у среду 1. августа, висока државна делегација Србије, али и амбасадори Руске федерације, Белорусије, Украјине и Азербејџана положили су венце. Служен је и парастос страдалим руским добровољцима који су се сврстали на нашу страну када је Аустроугарска пре тачно 98 година Србији објавила рат. Иако је било договорено да осим оца Виталија Тарасјева, старешине Подворја Московске патријаршије, помен саслужује и епископ Андреј Ћиларџић - овај српски владика то ипак није нашао за сходно. Чекало се на његов долазак, а онда, када је присутнима постало јасно да неће доћи, церемонија је почела.
Дан сећања на почетак овог трагичног рата прошле године је у Србији, први пут, установио амбасадор Русије Александар Васиљевич Конузин а парастос је служио владика Атанасије Ракита. Тада су недопустиви пропуст направили представници српске државе, пре свега војске, који су на догађај дошли са само једним венцем и њега спустили на руски споменик.
Српским ратницима ловорову грану на гроб је положио једино амбасадор Конузин и то видно револтиран понашањем официра. Нисам се зачудила лошем протоколу војске ако нам је већ свима било јасно да раде под командом тадашњег министра Драгана Шутановца.

Ипак заболела ме је чињеница да на гробу људи који су гурнути у рат „Вјечнују памјат“ не запева српски владика, па макар он био и немачки ђак, као што је то случај са владиком Андрејем.-
Владика ремезијански Андреј није само викарни епископ патријарха српског господина Иринеја већ је и шеф кабинета светејшег патријарха. Његова одлука да не ода пошту страдалима у Првом светском рату баца озбиљну сенку на читав догађај, јер би се овакав гест могао протумачити и као порука патријарха да га се овај догађај нимало не тиче. А сигурна сам да није тако. Могу да замислим колико је понашање Срба, иако је на крају мандата, руском амбасадору остало непознаница. Вероватно му је несхватљиво да неко према жртвама Првог светског рата може да има такав отпор, без обзира што је рођен и школовао се у Немачкој и што су тај рат изазвали Аустроугари.
Конузин је прошле године рекао, а ове поновио, да оваква манифестација чува сећање на милионе улудо изгубљених живота. „Нека нам ово сећање помогне да утврдимо лекцију из историје, као и то да се данашњи сукоби, између осталог и на српској земљи, морају решавати не уз примену рата, силе, не уз спољно мешање, већ правом, дијалогом и миром“, закључио је он тада.
Нажалост, великом светском дипломати, Александру Васиљевичу Конузину, ове јесени истиче мандат и Србија ће његовим одласком у великој мери бити оштећена. Ако ни због чега другог, а оно што је с времена на време, бирајући прави тренутак, једино овај господин умео да нас продрма, постављајући нас на право место и то само једним питањем - „Има ли у овој просторији Срба?“. Бојим се да његовим одласком у Србији више неће бити оних који ће моћи, знати и умети да чувају спомен на сени страдалника за боље сутра.
Данас - Богдана Благојевић, Београд