Рођен је 26. октобра 1893. године, изузетан стилиста, вероватно највећи "мађионичар речи" у српској литератури. Студирао је историју уметности у Бечу, а дипломирао на Филозофском факултету у Београду. Радио је као професор и новинар, а од 1928. био је у дипломатској служби, у којој га је у Риму затекао Други светски рат, одакле је отишао у Лондон. Из емиграције се вратио у отаџбину 1965. У роману "Сеобе", чији је први део написао 1929. а други 1962, успео је да поетизује историјску визију инспирисану трагичним расејањем Срба а да је не лиши чињеничне основе - роман је велика историјска фреска и поема о лутању и беспућу.
Остала дела: романи "Дневник о Чарнојевићу", "Роман о Лондону", "Кап шпанске крви", "Код Хиперборејца", песме "Лирика Итаке", "Ламент над Београдом", новела "Прича о мушком", драме "Маска", "Конак", "Никола Тесла", путописи "Љубав у Тоскани", "Књига о Немачкој", "Наша небеса", "Наше плаже на Јадрану", "Бока Которска". По доласку у Београд, објавио је последње дело - "Ембахаде".
Сава Шумановић: Портрет М. Црњанског
Рад из 1921. са посветом: Мом пријатељу - Шумановић
Прочитајте: Светосавље Милоша Црњанског