Срби у Црној Гори чине око трећине становништва и тек 8,6 одсто од 13.900 припадника државне управе. Срби су неравноправни кад је реч о држављанству. У Црној Гори траје јавна кампања против Митрополије црногорско-приморске и прогон свештеника којима је ускраћено право да узму држављанство (иако су неки од њих деценијама становници ЦГ и имају тамо децу и унуке). Мржња коју влада подстиче имала је свој израз у позиву саветника председника црногорског парламента на убиство председникâ Републике Српске и Србије. Ових дана актуелна је одлука власника кафане у централном делу Црне Горе да избаци мајку са петоро деце и не дозволи им да ручају зато што су Срби. Иако Срби чине трећину становника Црне Горe, тамошњи српски уметници су добили свега четири промила новца (2.200 од 594.000 евра) који је током 2011. пласиран из фонда министарства културе ЦГ!
Иако је на прагу уласка у ЕУ, Република Хрватска није вратила станове грађанима српске националности са станарским правима. За пензије Срба хрватска држава дугује између 800 и 900 милиона евра. Сарадња судова за ратне злочине у региону доживела је удар одлуком хрватске владе од 29. септембра 2011. да подржи Предлог закона о поништавању оптужних предлога и пресуда које потичу од органаСФРЈ, СРЈ, СЦГ и Републике Србије. Права која су Срби добили Ердутским споразумом нису поштована. Упркос закону и Статуту Вуковара званичне власти одбијају да прихвате ћирилицу као равноправно писмо.
У Македонији је настављен прогон верника Охридске архиепископије и даље је забрањен рад СПЦ. Македонске власти су, међутим, дозволиле и помогле обнову споменика Зебрњак и прославу стогодишњице Првог балканског рата.
Срби у Словенији и даље немају статус националне мањине, а 2012. је укинута установа у којој су биле заступљене непризнате мањине. У Мађарској је променом устава укинут мањински омбудсман, као и никада спроведено уставно право мањина да имају по једног пуноправног посланика у парламенту. У Албанији је погоршано стање права свих мањина: укинуто је право изјашњавања у документима, чак уведена и одредба која чини могућом новчану казну од 700 евра за оне који промене националну припадност у односу на претходни попис. Стање политичких и других права Срба у Румунији је добро.
Србија није посвећивала довољно пажње питању политичких права српског народа у региону. Ипак, претходна влада је донела закон и стратегије за политику према српском народу у региону и дијаспори. Иако у другом плану и неравномерно, ипак, ове године значајно је финансирала макар активности српског народа у Црној Гори. Такође, помогла је деловање појединих невладиних организација које се баве српским народом у региону, каква је „Наша Србија”. Нова влада требало би да ову политику побољша и унапреди.
Чедомир Антић, Политика, КОМЕНТАРИ