Античке олимпијске игре
Олимпијска религија била је религија Ахајаца који су са севера продрли на просторе Грчке и покорили егејске народе. Богови покорених народа били су женског рода и живели су под земљом (хтонички богови), за разлику од  богова освајача који су били мушког рода и који су пребивали на Олимпу (светлосни богови). Култови посвећени олимпијским боговима постају начин наметања патријалхалног поретка староседеоцима и начин њихове духовне колонизације.
У хеленском свету готово сваки град имао је своја такмичења посвећена богу који је био заштитник града. Најважније игре које су имале панхеленистички карактер биле су: олимпијске игре (одржаване су у Олимпији на Пелопонезу у част Зевса – врховног бога и бога рата); питијске игре (одржаване су у Делфима, где је било чувено пророчиште, у част Аполона Питијског, трајале су три дана а такмичења су била гимнастичка, јахачка, на колима и музичка); истамске игре (одржаване су у Истму на коринтској превлаци у част Посејдона, сваке треће године у априлу, Пиндар истиче гимнастичка и коњаничка такмичења, Платон је био један од победника на играма), и немејске игре (одржаване су у Немеји, покрајини Арголида на Пелопонезу, сваке треће године у јуну).