Захваљујући Пупиновом утицају, који је у то време већ био угледни научник и професор на Колумбија универзитету, Вилсон није пристао на одредбе Лондонског уговора и каснијих договора Савезника којима се од новонастале Краљевине СХС тражило да направи територијалне уступке Италији, Румунији и Бугарској. Од Србије се, према тим договорима, очекивало да Румунији препусти читав Банат укључујући и Пупинов Идвор.
- Моје родно место је Идвор. То је мало село које се налази у близини главног пута у Банату - записао је Михајло Пупин у "Пулицером“ награђеној аутобиографији "Од пашњака до научењака“.
- Ову покрајину су на Мировној конференцији у Паризу 1919. године тражили Румуни, али њихов захтев био је узалудан. Они нису могли побити чињеницу да је становништво Баната српско, нарочито у оном крају у коме се налази Идвор. Председник Вилсон и г. Лансинг познавали су ме лично и када су од југословенских делегата дознали да сам родом из Баната, румунски разлози изгубили су много од своје убедљивости.
Због тога чланови друштва „Михајло Пупин“ и мештани Пупиновог родног места верују да би пријатељство ове двојице људи требало обележити постављањем бисте америчког председника у Идвору.
- Национални доприноси Михајла Пупина изузетни су. Снажним лобирањем пружао је подршку интересима Србије пуних 30 година - објашњава Александра Нинковић Ташић, потпредседник Образовно-истраживачког друштва „Михајло Пупин“. - Управо због тога, уз многе друге иницијативе које смо покренули, а које имају за циљ да се сачува Пупиново наслеђе, стоји и наша жеља да негујемо сећања на оне посебне људе у свету који су интересима Србије пружили руку.
ВИЛСОНОВ ГОВОР О СРБИМА
Готово нестварно данас, на 98. годишњицу избијања Првог светског рата, звучи обраћање председника САД Вудроа Вилсона свом народу 28. јула 1918. године:
У недељу 28. овога месеца пада четврта годишњица од дана када је дивни народ српски, пре него да се изложи лукавом и недостојном прогону припремљеног непријатеља, објавом рата од стране Аустроугарске, био позван да брани своју земљу и своја огњишта од стране непријатеља решеног да га уништи. Племенито је тај народ одговорио - говорио је тог дана амерички председник.
- И пошто је њихова земља била опустошена и њихови домови разорени, дух српског народа није био скршен. Премда надјачани већом силом, њихова љубав према слободи остала је неумањена. Брутална сила је оставила нетакнуту њихову чврсту одлучност да жртвују све за слободу и независност.
Прикладно је да се народ САД присети начела за која се Србија витешки борила и пропатила - оних истих начела за која се залаже и Америка.
Новости