Ћирилица је постала толико страна њиховом друштвеном идентитету, да се одрицање од ње мора поредити са одбацивањем породице, вере, цркве и пријатеља. Уколико и овакве метафоре имају смисла, у владајућој среброљубачкој идеологији.
Одлазак у толику дубину је исувише апстрактан, и као веома личан, неупотребљив је за било какву друштвену акцију. Ако хоћемо да останемо социјално здрави, једна ствар се у мору ових релативизованих будалаштина, мора узети као аксиом: Инсистирање на равноправности ћирилице и латинице је подмукло лицемерство!
Протеклих 60 година (у различитим српским земљама и вековима раније), створени су стабилни механизми културног геноцида. Тако је све изузев зилотске искључивости у oпредељењу за ћирилицу: национална издаја.
Наравно, само ако говоримо о оним постулатима нације какви су владали од памтивека до данас, дакле ако користимо здрав разум, односно ако се "издајемо" за српске родољубе. Или барем поштене људе. Свесне, зашто се у политичком животу врши позитивна дискриминација националних мањина.
Када усвојимо овај наоко прежесток и искључив постулат (без осећаја да смо примитивни), много ћемо лакше примењивати аргументе у корист српског писма.
Нашој деци, дебилитетно заљубљеној у англосаксонске масмедије, прво треба објаснити да су у великој предности у односу на вршњаке који се служе енглеским.
За разлику од српског правописа, захваљујући којем странца можемо за један дан да научи да правилно чита, једва половина тамошње деце усвоји правопис после 11 година у школи. То износи око 7 милиона људи у Британији, и 40 милиона у САД, који су технички неписмени!
Око 3.500 најобичнијих речи, не следе 90 основних принципа срицања (спеловања). Ми их, да подсетимо, имамо само колико и слова (30).
Зато је британски писац Бернард Шо, захтев за реформу правописа правдао анегдотским примером. Реч fish (риба) по њему у енглеском може да се напише и ghoti. Ако се ф узме из tough, и из woman, и ш из nation.
Англосаксонски културни круг, опет из политичких разлога, одбија да до ове реформе икада дође. У том случају, сигурно разрођени дијалекатски стандарди енглеског језика би на крају добили различит правопис. Велика количина речи се, у случају примене неког чврстог правила за изговор, више не би исто писали у Аустралији, Британији, САД, Јужној Африци и читавом низу бивших колонија које користе енглески као други језик.
Тако су неки због очувања традиције и националног јединства, спремни да се лингвистички сакате до у недоглед, а неки ни ове податке не могу да сваре као путоказ.
Што се тиче прекинуте традиције, од инвазије Нормана 1066., енглески није коришћен као књижевни језик све до 1400! Тек је Хенри 4. причао енглески, уместо норманског француског. Правопис је код Енглеза остао непромењен од 1755. до данас, док би домаћи полтрони, баш у име подражавања, променили и сопствено писмо.
Јапанцима, Кинезима или Корејанцима, традиционално пиктографско писмо, у електроничко доба не представља препреку за живот. Штавише, сви знамо одакле нам потиче сва техничка роба у кући.
Наравно, не морамо да се поредимо само са многољудним нацијама. Свим нашим латинично кратковидим европеизаторима, треба набацити диоптрију мањих европских народа. Грузијаца, Јермена или Грка.
Њима не пада на памет да одустају од својих традиционалних писама, зато што су неки наши бизмисмени учили школу под Стипетом Шуваром. Прво нека исти убеде администрацију у Бриселу да није практично, само због једне мале Грчке, имати и ћирилични натпис на свемоћном евру. О Бугарима и срамоти да њихова амбасада приређује изложбе у Бања Луци поводом обежавања ћириличних јубилеја, нека причају они који имају излаз на море.
На крају крајева, нека пробају да увере Јевреје да су назадни и ксенофобични, и да своје писмо требају да замене арапским, јер га нико у њиховом окружењу не користи.
И ми, као и наши космополитски реформатори, волимо да се поводимо за цивилизованим светом. Па смо ради да се те методе прво докажу тамо. Тад нека се обрате и нама, са својим квазинаучним квазиподацима, које ћемо детаљно да раскринкамо у наредном наставку.
Дани(ј)ел Симић, Фронтал
Остале делове фељтона можете наћи на сајту Фронтала