Превише времена у седећем положају може да представља озбиљну претњу по здравље, судећи према резултатима новог истраживања.
Ако сведемо време проведено седећи на мање од три сата дневно, можемо да продуживо живот за две додатне године. Ако смањимо време проведено у гледању телевизије, што већина људи ради у седећем положају, на мање од два сата дневно, можемо продужити живот за годину и шест месеци.
Процењује се да просечна одрасла особа у просеку проведе око 55% времена у седећем, односно неактивном положају.
Неактивност која укључује и седење у дужем временском периоду повезана је са дијабетесом, као и смртним случајевима од болести срца или можданог удара. Ново истраживање је отишло корак даље, показујући нам колико користи можемо имати ако смањимо време проведено седећи.
"Седење представља фактор ризика, а не болест", каже Питер Кацмарзик, сарадник извршног директора Центра за биомедицинска истраживања на Универзитету Луизијана. "Седење се може упоредити са гојазношћу, а скоро и са штетним нивоима пушења", каже он.
Мање седите, више се крећите и живећете дуже
Велики број људи данас готово цело радно време проводи седећи, па се поставља питање како би изгледао свет у коме би се мање седело.
Неке светске компаније већ су почеле да стандардне канцеларијске столове и столице замењују столовима за којима се ради стојећи, а постоји чак и варијанта оваквог стола са покретном траком, попут оних које се у теретанама користе за трчање.
Кацмарзик каже да бисте уместо да пошаљете електронску поруку неком колеги, могли да одете до њега и да поразговарате. Осим тога, ходајући састанци могли би да се уведу уместо састанка који се одржавају седећи за столом.
Истраживачи су користили податке Националне анкете о здрављу и исхрани, спроведене у периоду 2005-2006. и 2009-2010. године да би установили колико времена људи проводе седећи и гледајући телевизију. Осим тога, анализирали су и резултате пет различитих истраживања која су се бавила односом између времена проведеног у седењу и смртности од свих узрока и која су обухватила преко 167.000 људи.
Они су се бавили проценом теоријских ефеката које би фактор као што је седење имао на нивоу популације.
"Нови налази употпуњују већ богату литературу доказа о здравственим проблемима који се могу јавити када превише времена проводимо седећи", каже Скот Кахан, директор Националног центра за тежину у Вашингтону.
"Независно од телесне тежине, физичких активности и свих осталих ствари које могу довести до дугорочних последица по здравље, што више седимо, већа је вероватноћа да ће се лоше ствари дешавати у нашим телима", каже он.
Гари Сигман, директор Програма педијатријске гојазности на Медицинском центру Лајола Универзитета, слаже се са тим. "Човек је еволуирао од периода када је морао доста да се креће, а не да седи, како би преживео до модерног друштва где постоји много више прилика за седење, а то није здраво из више разлога", каже Сигман. "Када се крећемо, осећамо се боље. Мој савет је да ако радите за столом, искористите паузу за ручак да се прошетате, а ако проводите доста слободног времена седећи, онда пробајте да усвојите активнију разбибригу, као што је ходање или вожња бицикла", каже он.
Драган Цветковић, Крстарица
Ауторска права Радио Оаза 2026