Председавајући Председништва БиХ Бакир Изетбеговић упутио је пре неколико дана писмо главном тужиоцу Хашког трибунала Сержу Брамерцу у којем хвали његову одлуку да уложи жалбу на пресуду Претресног већа која бившег председника Републике Српске Радована Караџића ослобађа одговорности за геноцид у Братунцу, Фочи, Кључу, Приједору, Санском Мосту, Власеници и Зворнику. У истом писму Изетбеговић нуди Брамерцу помоћ у „осигурању потребне аргументације”, како би, наводи он, успели доказати свих 11 тачака оптужнице против Караџића.
„То је једини пут за остварење правде за жртве геноцида и насиља, као и за Босну и Херцеговину у целини”, наглашава бошњачки члан Председништва БиХ.
Небојша Радмановић, члан Председништва БиХ из Републике Српске сматра да је Изетбеговић злоупотребио функцију, не зато што је послао писмо Брамерцу, него због његовог садржаја.
„Злоупотреба функције је у самом тексту писма у коме Изетбеговић оптужује и пресуђује. То је стара пракса већине политичара из реда бошњачког народа за коју сам мислио да пролази. Друго, он је ушао и у оптужбе унутар самог Хашког трибунала, јер хвали Тужилаштво, а осуђује Судско веће”, рекао је Радмановић за „Глас Српске”, оценивши да је „то непотребно и врло лоше за једног председника”.
Изетбеговићево писмо није импресионирало ни познатог новинара и коментатора „Слободне Европе” Кемала Курспахића , јер он сматра да је политички недоследно позивати се на хашке пресуде онда када су у складу са „вашим очекивањима”, а оспоравати их онда када „вам се не свиђају”.
У коментару под насловом „За Трибунал - до подне”, посвећеном одлуци Претресног већа, Курспахић наводи да је „огорчење и разочарење најпозванијих – оних који су доживели ратне прогоне 1992. године – савршено разумљиво и јединио природно”, те да „не треба” да чуди што они то доживљавају као наставак „систематског” ускраћивања правде.