"Којем ћеш се приволети царству дал' земаљском или небескоме?"
Народни песник бељежи истовремено и речи човекољубивог и христољубивог Лазара који позива српске витезове да се "као Христови ратници" супротставе најезди "Алахових ратника":

"Земаљско је за малена царство, а небеско увек и довека".

Надирућој турској војсци предвођеној султаном Муратом, на подручју река Ситнице и Лаба супроставила се много мања српска војска предвођена кнезом Лазаром Хребељановићем. Дуге припреме и на српској и на турској страни говориле су јасно да се ради о великој борби. То се видело већ и по томе што су на бојно поље кренула и оба владара лично - кнез Лазар и султан Мурат са два сина Бајазитом и Јакупом.

Подударности косовског и хришћанског мита су очигледне: кнез Лазар између царства земаљског и небесог бира ово друго, кнежева вечера уочи боја јесте као последња /тајна/ Христова вечера, Вук Бранковић произведен је у Јуду, Милош Обилић, који је убио Мурата, произведен је у Светог Петра који брани Христа у Гестименском врту, а Косовка девојка је новозаветна жена мироносница.

После битке тело кнеза Лазара је сахрањено у његову задужбину, манастир Раваницу, да би у сеоби Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем било пренесено у фрушкогорски манастир Врдник.

Лазарева жена, кнегиња Милица, после мужевљеве погибије се монаши и узима име Јефимија, а по предању, заједно са женама погинулих српских војника, основала је манастир Љубостињу.

Свети кнез Лазар, је задужио православну цркву борећи се за хришћанство и градећи цркве и манастире. Његове задужбине су манастири Горњак и Раваница, која је посвећена Светом Вазнесењу Господњем, где данас почивају његове свете мошти, враћене 1989. године, на 600. годишњицу Косовске битке.

На српским православним иконама Свети великомученик Лазар представљен је у царском византијском орнату, без круне, са крстом у десној руци и својом одсеченом главом у левој, као симбол мученичке смрти. Видовдан је и дан жалости, па је српски народ задржао обичај да се на овај празник не игра и не пева.

Сећајући се једне од највећих погибји српске војске и српских велможа на челу са кнезом Лазаром Хребељановићем, 1389. године, српски народ слави моралну победу косовских јунака, које је СПЦ сврстала у ред великомученика који су се као последње хришћанско упориште супротставили најезди ислама и надмоћне Отоманске империје.

На месту битке, на Газиместану, као ендемска врста, постоји црвени косовски божур, а по народном веровању у поноћ, уочи Видовдана, реке постану црвене и потеку узводно.
РТРС