Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Војник британске националности тешко је рањен борећи се за Србију 16. новембра 1916. године, да би две недеље касније био одликован Карађорђевом звездом, а до краја Првог светског рата два пута био споменут у званичним извештајима о изузетној храбрости. Ал’ није јунак него - јунакиња - реч је о Флори Сандес, одважној ћерки сеоског пароха из Сафолка, јединој жени са Запада за коју је познато да се борила у саставу једне редовне војске у Првом светском рату!
Окупирана Србија, која је спремно прихватала сваку помоћ, била је једина земља у којој су жене могле да се боре.
Флора је одувек маштала о томе да буде војник. Док су девојке њеног узраста проводиле време у шивењу, сликању и маштању о венчању, она је сате проводила у седлу, замишљајући да јуриша на Русе у Бици за Балаклаву у Кримском рату.
Осам дана након што је 4. августа 1914. Британија објавила рат Немачкој, Флора (38) кренула је у Србију са првом британском добровољачком јединицом.
У првих неколико месеци радила је у војним болницама. Њени пацијенти, рањени током инвазије Аустроугарске на Србију, били су међу првим жртвама рата. У почетку се са њима споразумевала гестикулирајући, али је до октобра 1915, када се Србија суочила са новом инвазијом, већ течно говорила српски и мобилисана је у српску војску као добровољац.

Ни после рата није напуштала војску. “Ништа никада нисам толико волела у животу”, говорила је. Постала је први странац и прва жена у српској војсци која је добила официрски чин, а демобилисана је 1922. године.
“Нисам била сва своја”, говорила је Флора, која је тада први пут почела да носи женску одећу.
Када је избио Други светски рат, британски грађани упозорени су да напусте Југославију коју су опколили нацисти, али је Флора остала. У априлу 1941, четири дана након што је окупирана Југославија, она је у 65. години обукла униформу и кренула у рат.
Флору је 24. јуна ухапсио Гестапо. Једна од затвореница је написала о Флори: “Имала је завидан репертоар српских псовки, којима је частила чуваре, а они су се због тога понашали према њој готово с поштовањем.” Ослобођена је после свега 11. дана.
До краја октобра 1944. партизани су отерали и последње Немце са југословенске територије. Међутим, долазак комуниста на власт, није донео Флори добро. Осиромашена и сама, донела је тешку одлуку да напусти земљу у којој се борила у два рата. У јулу 1945. отишла је у Родезију (данашњи Зимбабве), а умрла је у Болници Ипсвича и Источног Сафолка 24. новембра 1956. године.
Рањена у Колубарској бици
У јесен 1916. учествовала је у низу тешких битака у планинама Македоније. У Колубарској бици, 16. новембра, тешко је рањена. Шрапнел јој је ољуштио кожу с леђа и с десне стране тела од рамена до колена, а десна рука јој је била сломљена. Тада је одликована Карађорђевом звездом за изузетну храброст под непријатељским дејствима. Чим се опоравила, придружила се мушкарцима у рововима и борила заједно са њима када су повратили контролу над земљом коју су три године пре били готово изгубили.

Блиц