Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Испред зграде Вишег суда у Београду, уочи рочишта у процесу рехабилитације Драже Михаиловића, окупиле су се присталице четничког покрета, партизанског покрета, као и припаднице невладине организације "Жене у црном" које раздваја велики број полицајаца.
Пред Вишим судом у Београду наставља се поступак за рехабилитацију Михаиловића који је 1946. године осуђен на смрт стрељањем, а суд би требало да настави да прикупља доказе за одлуку - хоће ли вратити част и углед бившем команданту Југословенске војске у отаџбини Драгољубу - Дражи Михаиловићу.
Велики број полицајаца раздваја присталице од противника рехабилитације Михаиловића који наизменично певају партизанске и четничке песме у којима величају или вређају припаднике четничког и партизанског покрета током Другог светског рата.
Све три групе налазе се на три различите стране раскрнице испред суда у Тимочкој улици.

Присталице партизанског покрета носе заставе Комунистичког покрета и транспаренте "Комунисти једини ослободиоци", а присталице Михаиловића истакли су транспарент "Поносни смо на Чичина дела, уз њега је Србадија цела", док Жене у црном имају транспаренте "Стоп прорицању злочина" и "Председниче Николићу, одреците се титуле четничког војводе".

На данашњем рочишту, заказаном за 12.00 часова, планирано је саслушање сведока, историчара Косте Николића и Бојана Димитријевића који ће говорити о материјалу који је прикупила Државна комисија за откривање чињеница и околностима под којима је стрељан Дража.
Осим њих, на списку је и Веселин Ђуретић који је раније најавио да ће открити детаље који до сада суду и јавности нису познати.
Поништење пресуде од 15. јула 1946. године, којом је Михаиловић осуђен на смрт стрељањем, као и враћање грађанских права захтевом за рехабилитацију затражио је његов унук Војислав Михаиловић.
Њему су се придружили Српска либерална странка, са академиком Костом Чавошким на челу, Удружење припадника Југословенске војске у отаџбини, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, професор међународног права Смиља Аврамов и други.
Предлагачи захтева тврде да Михаиловићу није омогућено право на одбрану и да није видио свог адвоката до почетка суђења.
Михаиловић је, два дана по доношењу спорне пресуде, 17. јула 1946. године стрељан као државни непријатељ "број један".
Државна комисија утврдила је да је Михаиловић убијен на Ади Циганлији, али се сумња да су његове кости касније пренесене у секундарну гробницу, највероватније на Ратно острво, како би се онемогућило да икад буду пронађене.
РТРС