Црногорска православна црква је оценила да је Амфилохијев захтев "наставак његове сталне политичке акције ширења и доминације светосавља и великосрпства, ради негације и ликвидације Црне Горе, Црногораца и ЦПЦ".
Захтев за обнову капеле на Ловћену изнео је недавно митроплит СПЦ у Црној Гори Амфилохије, који је, на једној литургији у месту Прчањ код Котора, рекао да је о томе разговарао са председником Црне Гпре Филипом Вујановићем.
Кабинет црногорског председника је истог дана, међутим, саопштио да је Вујановић рекао Амфилохију да је то у надлежности Владе Црне Горе. Званични портпарол црногорске владе Анђела Челебић у понедељак је рекла да ће влада размотрити све иницијативе које се тичу 200. годишњице рођења Петра Другог Петровића Његоша.
Историчар Звездан Фолић је у данашњем броју Победе подсетио на историјат капеле на Ловћену.
Прву капелицу на Ловћену подигао је сам Петрар Други Петровић Његош, као споменик његовом стрицу и духовном и државном претходнику Петру Првом Петровићу Његошу, односно, Светом Петру Цетињском.
Сам Његош је оставио завет да буде сахрањен у тој капели, што је и учињено, 1855. године, четири године пошто је умро славни владика, песник и црногорски државник.
Према објашњењу Фолића, тек сахраном Његоша у капели, то је постала и гробница. Капела није била сакрални објекат и никад није освештана.
"Била је то Његошева задужбина, а не својина цркве", казао је Фолић.
Капелу на Ловћену су 1916. године делимично оштетили Аустроугари. Његошеви посмртни остаци тада су пренети на Цетиње, у Цетињски манастир. Године 1923. краљ Александар је одлучио да на Ловћену подигне нови споменик, који је, како Фолић наводи, требало да глорификује његову династију и послужи му за јачу централизацију моћи у Црној Гори. Краљ Александар, тврди Фолић, подизањем капеле на Ловћену није подигао споменик Његошу него је то била капела посвећена Светом Ђорђу, крсној слави Карађорђевића.
Комунистичка власт у Црној Гори је 1974. године отворила Маузолеј Његошу на Ловћену, а стара капела је срушена. Њено камење је обележено и сачувано у подножју Ловћена, са идејом да се на другом месту обнови капела.
Подизање Маузолеја наишло је на противљење Српске православне цркве, али највише отпора том подухвату пружили су академско-књижевни кругови у Београду. Српска православна црква никад се није помирила са подизањем Маузолеја Његошу на Ловћену. Посебан разлог за противљење била је и чињеница да је Његошев Маузолеј изграђен по пројекту вајара Ивана Мештровића.
Бета
Прочитајте и ово Његошева Заветна Капела