Реч је о средњовековном утврђеном граду који је с краја четрнаестог века подигао војвода Сандаљ Хранић, а у коме је средином петнаестог века столовао његов много познатији синовац Херцег Стефан Вукчић Косача, који је, узводно петнаестак километара, у Доњој Сопотници саградио и задужбинарску цркву посвећену Светом Ђорђу, у којој је између 1919. и 1921. године радила прва ћирилична штампарија на просторима данашње Босне и Херцеговине, а друга на Балкану, одмах иза Цетињске.
У општини Ново Горажде су, у сарадњи са младим еколозима, планирали да организују еколошки камп, како би се приступило детаљном уређењу прилазног Херцеговог пута до Самобора, са јужне – чајничке стране, из правца Међурјечја. Нажалост, овај посао је одложен због недостатка новца, што је права штета јер би комплекс Самобора био приступачнији љубитељима недирнуте природе и овог средњовековног здања.
С. Хелета