Време узимања хране важно је исто колико и то шта једемо, закључак је студије која се бавила гојењем, а објављена је у интернет часопису „Метаболизам ћелија”. То наводи на закључак да последице лоше исхране по здравље делимично могу да буду резултат несклада између нашег унутрашњег сата и времена када једемо, извештавају агенције.
„Сваки орган има свој сат”, каже аутор студије Сачидананда Панда са Салк института за биолошке студије. „То значи да постоји време када наша јетра, црева, мишићи и други ограни раде пуним капацитетом и време када они мање или више спавају”, додаје.
Ови метаболички циклуси кључни су за процесе од разградње холестерола до стварања глукозе, и требало би да буду на врхунцу када једемо и да мирују када не једемо или обрнуто. Панда указује да, када се нередовно једе, гени нису ни потпуно активни ни потпуно неактивни и објашњава да је принцип исти као код спавања и будног стања.
Да би установио да ли само редукован унос хране, без промена у уносу калорија, може да спречи болести метаболизма, Пандин тим је хранио мишеве или стандардном или храном богатом мастима, уз две врсте приступа храни – било када или ограничено.