Према званичним подацима Групе за просперитет Србије у свету је регистровано 7.000 наших доктора наука, а по неким проценама их има бар три пута толико и већина је основне студије завршила у Србији.
Извршни директор Групе Јован Филиповић, који је направио базу података српских доктора наука "расејаних" по свету, у интервјуу Танјугу рекао је да наших научника има свуда, али највише у САД и то на источној и западној обали, али и на северу, уз Канаду, и да је чињеница да је у њихово школовање највише уложила Србија.
Како је рекао, база података показала је да их подједнако има у свим областима, највећи број се бави инжењерским дисциплинама, привредним наукама, али и друштвеним и природним наукама, као што су право и медицина.
"Осим у Европу и Аустралију, наши доктори наука све чешће одлазе у Јужноафричку републику, а последњих година и у Кину и земље бившег Совјетског савеза, посебно у Русију", објаснио је Филиповић. Он је рекао да се тренд одласка најбољих из Србије наставља и додаје да ће бити веома тешко зауставити га, јер док су деветесетих одлазили сви, у последњој деценији то чине махом они са факултетском дипломом.
"Наши људи стално одлазе и колико год вредно радили ми ћемо скупљати 'расуте бисере' по свету. Треба нам неки начин да тај одлив претворимо у нешто позитивно, дакле да те људе задржимо у нашем миљеу и да их се не одрекнемо трајно", напоменуо је Филиповић.
Према његовим речима, Србија не треба да се труди да физички врати докторе наука, већ треба да их повеже и да искористи њихова познанства са другим научницима. "Морамо да схватимо да су ти наши људи веза са светом. Не треба да се трудимо да их физички вратимо већ да са њима створимо миље у коме ће они наћи своје место", истакао је Филиповић.