Амерички аналитички центар “Евроазијанет” објавио је текст под насловом “Шта је са Бакуовом српском везом?”. Текст се бави азербејџанским наводно нетранспарентним и “чудним” инвестицијама у иностранству у којем су центру пажње улагања и кредит Србији, а једно од постављених питања је “зашто је у Бакуу планула љубав према Београду”.
У тексту се наводи и донација Азербејџана за уређење парка Ташмајдан у Београду, обнову Бајракли џамије у Београду и цркве Свете Петке у Новом Саду, као и питање аналитичара Ељтана Шахиноглуа: “Није нам јасно зашто Баку треба да реконструише цркве и џамије у Србији, када и овде постоје многи социјални проблеми”.
У тексту у којем се цитирају изјаве азербејџанских економских стручњака, наводи се да је председник Азербејџана Илхам Алијев недавно обезбедио Србији кредит у износу од 370 милиона америчких долара за изградњу путева, а поред тога и читав низ донација у вредности већој од три милиона долара.
Кредит који је одобрен Србији са роком отплате 15 година, са четири одсто камате на годишњем нивоу и грејс периодом три године обезбеђен је на основу два услова – да ће радове на изградњи путева изводити азербејџанске компаније и да Србија неће прихватити јерменске инвеститоре за финансирање пројекта, наводи се у тексту. Аутор текста Шарин Абасов даље наводи да је то други највећи кредит који је Азербејџан одобрио, а претходни у износу од 755 милиона долара отишао је Грузији за изградњу аутопута Баку-Тбилиси-Карс.
“Ако је у случају Грузије Баку имао јасан стратешки разлог за давање тако крупног зајма, онда је избор Србије као зајмопримца енигма”, навео је аутор додајући да азербејџанске власти нису објасниле разлоге који су их водили у овој одлуци нити је било јавне расправе по том питању.
Аутор наводи да Србија није једина земља због које је Алијев недавно изјавио да Азербејџан игра глобалну политичку и економску улогу, наводећи да је Баку уложио новац у сличне пројекте у Румунији, Босни и Мексику. Мексико је, како се наводи после донације од осам милиона долара за уређење парка у Мексико ситију усвојио у парламенту про-азербејџанску резолуцију о конфилкту у подручју Карабаха.
“Проблем је што је процес био веома нетранспарентан и што је нејасно како је влада израчунала ризике и могућности Србије да отплати кредит”, оценио је независни економиста из Бакуа Тогрул Џуварли.
Аутор текста наводи да у влади и Министарству за економски развој нису добили одговоре на питања ни после више покушаја да сазнају који су били критеријуми за одобравање кредита Србији и другим државама које су се кредитно задужиле у Бакуу током прошле године.
Међутим, један од неименованих званичника Министарства за економски развој рекао је да је “све одлуке донело политичко руководство земље. Нисмо ништа питани. Сви пројекти укључујући кредит Србији су по личном налогу председника Алијева”.
Према оцени Зохраба Исмаила, члана НВО коалиције “Национална буџетска група” један од разлога због којих је Србији одобрен кредит може да буде могућност да су велика предузећа повезана са владом добила “повољније услове пословања у Србији”, јер је у противном тешко објаснити “како је букнула љубав Бакуа према Србији”.
РТС
Ауторска права Радио Оаза 2026