- Као да је почео смак света. Дан се претворио у густу помрчину... На станици су вагони летели као пластичне играчке... Омладина се возала на рингишпилу, па су многе нашли мртве у корпама, стотинама метара даље - присећа се Миша Јовановић (93), члан Комисије за обнову Смедерева коју је основала влада Милана Недића, који је петнаестак минута пре експлозије напустио кафану "Солун" у близини станице. Тада је у локалу погинула читава чета Немаца, односно сви гости...
Када се разданило, казивали су преживели, град је личио на апокалиптичну визију - са хиљадама лешева. Број жртава, међутим, никада није тачно утврђен. Процене су да је настрадало најмање 2.000 људи, како је објавила немачка команда у Бечу, мада ни ти подаци нису најверодостојнији. Јер, на железничкој станици - у возу бр. 4714, са 25 вагона, у коме је било око 1.200 путника - преживело их је само 20. Погинуло је и 17 глумаца Српског народног позоришта из Новог Сада, али се у историјским списима не помиње страдање 41 гимназијалца.
Никада, међутим, није утрврђен ни тачан узрок експлозије. Верује се да се муниција "самозапалила" услед високе температуре, али тога дана измерено је тек 26 степени. Опет, поједини историчари трвде да је ово била диверзија комуниста.
"Запаљено је највеће складиште бензина које су Немци имали у Југославији" - објавио је лично Јосип Броз, тада главни и одговорни уредник билтена Народноослободилачке војске.
- То је и данас мистерија, као и број погинулих. Град је замро и био толико опустоштен да се размишљало да буде напуштен и подигнут на неком другом месту - каже Томислав Стевановић, директор Историјског архива, подсећајући да је, мада је древна грађевина деспота Бранковића ублажила удар, центар града био сравњен са земљом, а неоштећено је остало само 25 кућа.
Ипак, док је рат још беснео - за само три године град је обновљен. Оштећене приватне, бановинске и општинске зграде су закрпљене или су изграђене нове, а подигнути су и бедеми за одбрану од поплава, те неке болнице. Највише су помогли добровољци, студенти и ученици, али и Немци и две јевреске заједнице са око 500 људи. Штампане су и поштанске марке са доплатом за обнову Смедерева...
Силина разарања видљива је и данас. Варошки бедем средњовековног утврђења делимично стоји порушен, пет кула је готово преполовљено, многе су попуцале, а једна је толико накривљена да озбиљно прети да се обруши. Има идеја да се исправи, што је папрено скуп пројекат, али и грађевински подухват без премца код нас.
НЕЗАБОРАВ
ГОДИШЊИЦУ трагедије Смедерево је обележило парастосом жртвама код спомен-костурнице на Старом гробљу, те полагањем венаца на споменик настрадалима код железничке станице и комеморативним скупом на коме су учествовали Црквени хор "Слога" и ученици Гимназије.
БЕЗИМЕНИ
На спомен-костурници на Старом гробљу, коју је пројектовао Александар Дероко, уписано је 485 имена, а око 250 жртава без имена сахрањено је у заједничку гробницу.
Ј. Илић, Вечерње Новости