У недељу, 3. јуна Српска православна црква прославља велики празник Силазак Светог Духа на апостоле.
Данашњи празник се још назива и Педесетница, Тројице и Духови. И сва ова имена објашњавају саму суштину празника. Педесети дан после Васркса Исуса Христа десио се догађај који се данас прославља у свим црквама СПЦ. Тога дана апостоли су били окупљени на једном месту у Јерусалиму, одједном се чула хука са неба и пламтећи језици испуњени Светим Духом видели су се изнад сваког од њих. Захвајујући присуству Светог Духа апостли су почели да говоре разним језицима, чак и оним које до тада нису знали, а народ који се окупљао слушао их је и разумео, јер су говорили на њиховим језицима. Зачудише се људи, питајући се како то да они знају све те језике и не само да знају већ и говоре о Господу, вери хришћанској онако како их је поучио Дух Свети. Говорили су с пуно љубави, разумевања, с радошћу, као најумнији људи тога доба иако су били неуку рибари, необразовани људи. Људи су их питали да нису нешто пили а апостол Петар је одговорио да никакво пиће нису окусили, већ су те речи дар Духа Светога. Тада је апостол Петар почео да проповеда, говорио је о животу, срмти, Христовом Васкрсењу. Људи су га слушали, вера у Господа Исуса Христа рађала се у њиховим срцима и многи су се тога дана крстили.
Тако је данашањи дан назван Педсетница јер се десио у педесети дан после Васкрса.
Зове се и Духови јер је тога дана Дух Свети сишао на апостоле и Тројице, показујући Бога у три лица Оца, Сина и Светога Духа. Тога дана, тачније силаском Светог Духа на апостоле завршено је оснивање Цркве Христове на земљи, па се овај празник сматра и рођенданом Цркве Христове. Служба у црквама је веома свечана а верници ће тога дана у цркви плести венчиће, у куће ће се уносити зелена трава и цвеће, јер као што се на пролеће обнавља природа па је све зелено, тако и Дух Свети обнавља душе оних који се крсте и прихвате веру православну.
Свакако ваља поменути да су уочи Духова, у суботу, задушнице, помен свим умрлим хришћанима. Тако се показује да смо у Господу сви и живи и мртви и да ћемо у будућности, у времену које долази после овоземаљског времена, сви бити заједно. Господ је то својим васкрсењем показао, човек није створен само за овај пролазни живот на земљи, већ за вечност, за царство Небеско. Зато је данашњи празник заправо повезивање неба и земље, нашег живота овде који пролази у ишчекивању будућег, вечног живота. Хришћани живе са тим осећај свакодневно, посебно на Светим литургијама, када се причешћују, сједињавају са Господом, када њихово сада и овде превазилази земаљске границе и прелази у вечност.
Љиљана Синђелић Николић, MPC
Ауторска права Радио Оаза 2026