У односу на претходне године, по свој прилици због кише, главнину посетилаца су чиниле старије генерације, и упадљиво је било мање оних који су носили униформе и симболе из доба Југославије, а само најупорнији продавци сувенира пркосили су непогоди.
Бројне делегације СУБНОР-а, антифашистичких и других покрета оставиле су цвеће и венце на Титовом гробу. Посетиоци су испред надгробне плоче ћутке одавали пошту југословенском председнику. Неки од њих су под мишком имали његову урамљену слику.
Један од ретких млађих посетилаца, који је са пионирском капом дошао из Копра у Словенији, рекао је агенцији Бета да је Тито за њега „нешто велико, узор у животу”, творац „јаке, поносне, угледне државе која је (у свету) значила нешто”, за разлику од „ових (нових, насталих распадом СФРЈ) што не значе ништа”.
Једна старија припадница групе туриста из САД рекла је Бети да је задивљена чињеницом да „оволико људи долази на нечији гроб толико година после његове смрти”.
Јосип Броз Тито умро је 4. маја 1980. године у Љубљани, а потом му је у Београду уприличен погреб који важи за најпосећенији у 20. веку.
Јосип Броз је рођен у селу Кумровец у хрватском Загорју, 7. маја 1892. године, али се његов рођендан после Другог светског рата увек обележавао 25. маја, који је датум узет и за Дан младости - великим слетом на стадиону фудбалског клуба Партизан, који се тада звао Стадион ЈНА. Том приликом, Титу је предавана штафета младости, која би претходно, ношена рукама омладинаца који су трчали, обишла читаву земљу.
Тито је предводио ослободилачки покрет који је ослободио Југославију у Другом светскон рату 1945. и од тада је до смрти био на челу и државе и комунистичке партије. По завршетку његове 35-тогодишње владавине, Тито је оптуживан за страдање политичких неистомишљеника и за вођење економске политике засноване на узимању кредита како би се одржавало благостање, што је, тврди се, произвело велики спољни дуг и економску кризу у СФРЈ.
Период Брозове владавине, међутим, међу становништвом свих република и покрајина тадашње велике државе, и даље важи за симбол бољег, сигурнијег и боље уређеног живота од потоњег. Према многим оценама, Титовом смрћу почели су дезинтеграциони процеси у СФРЈ, а у годинама пред њен распад, почеле су критике и дистанцирања од његовог лика и дела.
Сваке године, на годишњицу Титове смрти и на бивши Дан младости, у Кућу цвећа у Београду у којој је сахрањен, долазе симпатизери, породица и посетиоци из свих крајева бивше Југославије. Од 1980. године Кућу цвећа, у склопу Музеја историје Југославије, посетило је више од 17 милиона људи. Број посетилаца се 1990-тих година знатно смањио, али од тада поново расте.
Прослава Дана младости у Пироту
Група од десетак бивших спортиста и радника пиротског предузећа „Тигар” прославила је данас у једној кафани у Пироту рођендан Јосипа Броза Тита, Дан младости 25. мај, уз заставу СФРЈ и Титову слику. Бивши кошаркаш, рукометаш и тренер Јован Тричковић рекао је новинарима да члан те дружине Радован Џунић Дан младости слави већ 30 година, а да се цела група 25. маја окупља већ десет година.
„Желимо да се подсетимо тог времена. На мајицама које смо набавили за ову прилику је познати Титов лик и његов чувени потпис. Било је то срећно време. У Титово време сам прошао Југославију и читав свет”, рекао је Тричковић.
Бета