Изабрани лидери у БиХ постигли су тежак, али неопходан компромис са циљем даљег напредовања БиХ, а брз напредак који је БиХ остварила од децембра до данас није дошао због интервенције Канцеларије високог представника, него управо због њеног релативног одсуства, наведено је у седмом Извештају Републике Српске упућеном Савету безбедности УН.
"Од децембра до данас, изабрани лидери у БиХ решили су, заједничким радом, контроверзна питања која већ дуго стоје на путу европских интеграција и постизању других кључних циљева. Међу питањима која су решена у том периоду налазе се састав Савета министара БиХ, расподела државне и војне имовине, буџет БиХ и нови закони о попису становништва, државној помоћи и личној карти", подећа се у документу.
У извештају се истиче да договор око ових питања није постигнут нити наметањем, нити притиском са међународне стране, него управо због тога што их није било, чему је допринио и конструктиван приступ специјалног представника ЕУ Петера Соренсена, који је подстакао договор, али се уздржао од уплитања у унутрашње ствари БиХ.
"Одсуство стране интервенције дало је изабраним лидерима БиХ политички простор за постизање тешких нагодби и развој културе компромиса", истиче се у извештају упућеном генералном секретару УН Бан Ки Муну и чланицама Савета безбедности УН.
Уз напомену да, после 16 година мира и напретка, нема оправдања за даљи останак ОХР-а у БиХ, а нарочито не за примену диктаторских моћи високог представника, које је присвојио, а које радикално иду даље од мандата који му је дат Дејтоном, Српска у извештају поново апелује на Савет безбедности УН да подржи хитно укидање позиције високог представника и упозорава да би било какво поновно уплитање ОХР-а у унутрашња питања БиХ угрозило прогрес који је постигло уставно руководство БиХ.
"Брз напредак БиХ који се остварује од децембра до данас доказ је да њени изабрани лидери могу наћи заједничко тло онда када међународна заједница поштује суверенитет БиХ и њеним политичким лидерима да политички простор", оцењено је у документу. У извјештају се истиче и да високи представник не сме унапред одређивати резултате избора у Сребреници, и да би измена изборног закона БиХ са циљем увођења посебних правила којма би се спречио избор српског начелника општине Сребреница потпирила међунационалне тензије у Сребреници и БиХ.
"Општина Сребреница је најпознатија по ужасном ратном злочину који је тамо почињен у јулу 1995. године. Међутим, бошњачки и српски грађани Сребренице данас живе у миру. Раде заједнички на изградњи међунационалног поверења и унапређењу економских могућности. Нажалост, неки споља желе да испровоцирају националне тензије и искористе Сребреницу као политички инструмент", упозорава Српска у извјештају. У документу се напомиње да се од високог представника тражи да наметне промене изборног закона које ће гарантовати да Србин не може бити изабран за начелника Сребренице, и да високи представник, иако је рекао да би било "идеално" када би постојао "договор између Бошњака и Срба", није искључио могућност наметања новог закона путем одлуке.
"Високи представник би требало јавно да повуче своју подршку наметању тако незаконитог и антидемократског закона тако незаконитим и анти-демократским средствима", став је Републике Српске, која је опредељена да обезбеди заштиту права свих у Сребреници, без обзира на верску или националну припадност.
У извештају се истиче да, с обзиром на дубоко укорењен мир и огроман напредак који је БиХ постигла од рата до данас, Савет безбедности УН не би требало да се у погледу БиХ позива на Поглавље седам Повеље УН, које се тиче деловања у случају претње миру, нарушавања мира и чина агресије.
"Да би Савет безбедности УН могао да делује на основу Поглавља седам, мора 'утврдити постојање претње по мир, нарушавања мира, или чина агресије'. Ситуација у БиХ ни издалека не испуњава ниједан од ових критеријума, и не оправдава наставак деловања Савета безбедности у БиХ на основу Поглавља седам", наведено је у извештају. У документу се наводи да злоупотреба овлашћења из Поглавља седам штети кредибилитету Савета безбедности и слаби дугорочну оправданост самог Поглавља седам. "Савет безбедности треба да се уздржи од даљег позивања на Поглавље седам у погледу ситуације у БиХ", став је Српске.
У извештају се истиче да је Република Српска опредељена за заштиту уставне структуре успостављене Дејтонским мировним споразумом, и да предано ради на придруживању БиХ ЕУ, усаглашава своје законе са европским правним тековинама и учествује у структурисаном далогу са ЕУ о правосуђу, са циљем обезбеђивања усаглашености правосуђа БиХ са европским стандардима, поштовања дејтонске структуре БиХ и ослобођености од политичког уплитања - укључујући уплитање високог представника.
Република Српска сматра да једну од највећих препрека европским интеграцијама представља управо непостојање независности правосуђа, чији је узрок продорно уплитање високог представника у правосуђе БиХ и ентитета, и наглашава и да се процесуирање ратних злочина мора одвијати без обзира на националну припадност оптужених или њихових жртава.
"Нажалост, Суд и Тужилаштво БиХ често дискриминишу Србе, генерално одбијајући да истраже или процесуирају лица која су оптужена за ратне злочине против Срба. Последњи инцидент којим се могу илустровати ови закључци је недавна одлука страног тужиоца у БиХ да заустави истрагу везе бивших високорангираних функционера са масакром у Добровољачкој улици 1992. године", напомиње се у извештају.
У документу се наводи да Влада Републике Српске у у врх приоирета ставља и борбу против тероризма. "Нажалост, руководство централних безбедносних агенција БиХ често одбацује или минимизира опасност од насилног екстремизма по грађане БиХ. Руководиоци ових централних служби понекад одбијају да Српској доставе битне информације о терористичким претњама", напомиње се у документу. У извјештају се наглашава да, уколико БиХ жели да заштите недужне цивиле од терористичких пријетњи, целокупна полиција и све безбедносне агенције морају бити у стању да се суоче са чињеницом да тероризам постоји, и додаје да ће даља концентрација моћи у тим агенцијама ослабити, а не ојачати борбу на заштити свих грађана БиХ од тероризма.
"Даља централизација безбедносних агенција у БиХ подрила би способност и БиХ и Републике Српске да се боре против тероризма", наглашено је у седмом Извештају Републике Српске Савету безбедности УН.
Срна
Ауторска права Радио Оаза 2026