Најновија истраживања показују да се особе које често једу ову врсту хране гоје чак иако имају осећај да не уносе више хране него уобичајеним оброком, јер људски организам нема способност да препозна храну богату калоријама.
Друга опасност коју крије брза храна јесте могућност да изазива зависност сличну оној од никотина или морфијума, тврде научници. Наиме, спроведено је истраживање на пацовима и утврђено је да они временом постају зависни од шећера и масноћа које садржи брза храна. Кад су престали да добијају ову врсту хране, почели су да западају у анксиозна стања која је пратила дрхтавица са цвокотањем. Заговорници ове теорије сматрају да храна богата шећерима и масноћама стимулише лучење хемикалија које стварају осећај задовољства, а те промене имају дуготрајан ефекат сличан оном код других врста зависности. Ипак, други научници се не слажу са овом тврдњом и они истичу да оброк брзе хране изазива само брз пораст нивоа шећера у крви, а затим и његов нагли пад. То доводи до жеље за узимањем таквог сличног оброка. Према овој групи стручњака, „кривац” је нагли пад шећера у крви, а не зависност.
Брзој храни су најподложнији млади. Они прихватају живот какав им се нуди путем спотова. Сатима седе за компјутерима, играју видео-игре и гледају телевизију, све више занемарујући кретање и спорт. А калорије и масноће се таложе... Баш као и ризици за разне здравствене проблеме.
Душица Стојановић-Чворић