У унутрашњој политици оставио је устројство које се се на крају показало као неодрживо - Устав из 1974. године, а специфичан систем консензуса представника република и покрајина показао се као нерјешив проблем када се распао Савез комуниста Југославије.
Рођен је Кумровцу, у хрватском Загорју 1892. године, у мешовитој хрватско - словеначкој породици, а као аустроугарски каплар учествовао је у Првом светском рату - између осталог и у борбама против српске војске. Рањен је и заробљен у Русији 1915. године, па је извесно време био заробљеник, а у његовим званичним биографијама навођено је да је учествовао и у Октобарској револуцији.
У Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца вратио се крајем 1920. године, када је постао члан Комунистичке партије, а 1937. њен генерални секретар, после смењивања и стрељања Милана Горкића.
Радио је 1936-1937. у Коминтерни у Москви, у време кад је ликвидиран знатан број југословенских комунистичких првака.
Као вођа КПЈ предводио је у Другом светском рату Партизански покрет, односно Народноослободилачку војску, а из рата је изашао као легендарни вођа. Осим борбе против окупатора, јединице под његовом командом спровеле су комунистичку револуцију - током и после Другог светског рата. У заносу револуционарне "правде" нестале су десетине хиљада некомуниста - под маском "борбе против сарадника окупатора", чиме је у ствари уништен читав тадашњи грађански слој.
Тито је остао упамћен и по томе што је 1948. године одбио Стаљинов притисак, односно Резолуцију Информационог бироа комунистичких партија, посл чега је деценијама добијао значајну финансијску помоћ од САД.
РТРС