У току и после завршетка Другог светског рата, језгро Гарде и будућег Гардијског батаљона чинио је Пратећи батаљон Врховног штаба Народноослободилачке војске. Од Пратећег батаљона 1. новембра 1944. формирана је Гардијска бригада Југословенске народне армије, да би 1. новембра 1994. године формирана Гардијска бригада.
За допринос јачању угледа и одбрамбених способности земље Гардијска бригада је добила четири ордена и бројна друга одликовања и признања, а у склопу спровођења реформских процеса крајем новембра 2006. преформирана је у Гарду Војске Србије.
Гарду чине команда, командни вод, гардијски батаљон, 25. батаљон војне полиције, логистички батаљон, као и објекти посебне намене и резиденцијални објекти. Припадници те јединице задужени су за заштиту личности на највишим државним и војним функцијама, за обезбеђење виталних објеката система одбране као и за обављање војне почасти и протокола за домаће и стране државне званичнике. Задатак гардиста је и обезбеђење специјалних веза, реализација послова из делокруга рада војне полиције и извршење других задатака по наређењу начелника Генералштаба, коме је непосредно потчињена. Командант Гарде, која је директно потчињена Генералштабу Војске Србије, је бригадни генерал Миломир Тодоровић.
Дан Војно-обавештајне агенције
Припадници Војно-обавештајне агенције (ВОА) обележвају свој дан и 92. годину постојања у знак сећања на исти датум из 1920. године када је ступила на снагу Уредба којом је у саставу Ђенералштаба Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца основано Обавештајно одељење. Тада је, први пут од настанка модерне војске на нашим просторима, обавештајна функција издвојена у посебну организацијску целину, јер је тадашњни главни Ђенералштаб имао уз Обавештајно још три одељења - Оперативно, Саобраћајно, као и Историјско и Географски институт.
Задаци Обавештајног одељења били су израда студија страних држава и војски и прикупљање података о томе, као и одржавање везе са страним војним изасланицима и мисијама.
Организација рада на сузбијању непријатељских радњи у намери прикупљања података о нашој војсци и земљи, такође је спадало у основне задатке тадашњег Обавештајног одељења. Током времена улога и задаци ВОА прилагођавани су савременим светским трендовима, а данас као модерна спољнообавештајна служба Министарства одбране врши обавештајну функцију за потребе система одбране Србије. Надлежна и одговорна за обавештајно обезбеђење, представљање и заштиту интереса Министарства одбране у иностранству, ВОА своју намену остварује преко обавештајно-оперативне и војно-дипломатске делатности.
Главни циљеви који се постављају пред ВОА су спречавање изненађења и обезбеђење података о безбедносној ситуацији у ближем и ширем окружењу Србије. Директор Војно-обавештајне агенције је бригадни генерал Драган Владисављевић.
При том тежиште рада припадника ВОА је на откривању и праћењу намера потенцијалног непријатеља, терористичких и екстремистичких снага, као и прикупљању других података о војним, политичким и економским активностима које могу бити од утицаја на безбедност земље.
Припадници ВОА задужени су и за праћење криза у регионима где су или могу бити ангажоване националне снаге у мултинационалним операцијама, за заштиту интереса Министарстава одбране и Војске Србије као и за учешће у развоју међуармијске сарадње.