Авантура или не, тек у Драгином друштву се, током инжењеровог бављења на терену, често налазио наочити каменорезац Михаило Чебинац. Довела га је код кумова, да тражи погодан камен за спомење, ту су се састајали. Чебинац је исклесао и више споменика почившим Рафаиловићима. Кад је Драга постала краљица, Чебинац се хвалио како је њихово дружење, током њеног брака са Машином, било „више од пријатељства“, па је, по налогу краљице, био ишибан волујском жилом, после чега је заћутао.
Понешто од краљичиних тајни сачувано је у предањима и у свешчици рецепата за колаче коју је Драга поклонила кумовима и у коју су уписивани, као у летопис, многи догађаји. Даривала је скупим поклонима манастире и цркве са циљем да, уз божју помоћ, продужи династију; прича се и о три лажне трудноће у покушају да краљу Александру „подари принца“.
– У кућу Рафаиловића су, на самом почетку 20. века, биле однекуда доведене две труднице да „краљици роде сина“, али су обе родиле девојчице. Драга је дала повелик новац кумовима да копају пет бунара како би дошли до воде. Заузврат је једна од кума требало да тајно „роди будућег принца“, али су, опет, испале близнакиње. И да иронија буде потпуна, ни у једном од пет бунара није нађена вода – открива Марина Лукић-Цветић. 
Ипак, Драга Машин, десет година старија од Александра, све је чинила да је народ заволи и прихвати као српску краљицу. На кумовску славу је седала за трпезу не тамо где Њеном величанству припада, већ где се нашло слободно место. Њена слика се појавила на дописним картама, у хаљини коју јој је Београдско женско друштво сашило по моделу хаљине четврте жене краља Милутина, Симониде, чија је фреска у манастиру Грачаница. Тиме је хтела да истакне приврженост српској властели и традицији. Успела је да јој фотографија буде упакована и у амбалажу чоколаде произведене у Француској. Мноштво непознатих фотографија је чувала (неке још чува) кумовска фамилија, између осталих и – слику голе краљице! Драга је довела дворског фотографа Јовановића у кућу својих кумова и ту му позирала без одеће. Краљица је имала, дакле, много разлога да често одлази код својих кумова, а занимљиво је да краљ Александар то није ни једном учинио.
Знамо како је фатална краљица Драга завршила 11. јуна (29. маја по јулијанском календару) 1903. године. На крају поменуте свешчице са рецептима, пријатељ Рафаиловића, протојереј Саватије Божић је записао: „Краљичина лепота блистаће вечно“.
Марина Лукић-Цветић ће десетогодишња истраживања, насловљена са „Кумство Рафаиловићи–Луњевице“, ускоро објавити у часопису „Наша прошлост“, у издању Народног музеја у Краљеву. Тако ће тајне куће Рафаиловића, чуване цео век, најзад престати да буду тајне.
Бошко Ломовић