Рођен је 19. октобра 1841. године, црногорски краљ, војсковођа и писац, безмало шест деценија владар Црне Горе, која је у том периоду двоструко увећана и међународно призната. Скупштина главара га је 1860. прогласила кнезом, краљ је био од 1910. до 1918, а владавина му је била испуњена ослободилачким борбама и настојањем да очува независност државе, у чему је тесно сарађивао са Србијом. После инвазије Аустро-Угарске у Првом светском рату, у јануару 1916. отишао је у Француску, где је умро 1921. Велика народна скупштина у Подгорици га је 26. новембра 1918. збацила и прогласила присаједињење Црне Горе Србији, о чему је као ватрени српски националиста - да иронија историјског тренутка буде потпуна - сањао целог живота.
Писао је драме и песме, укључујући драму у стиховима "Балканска царица" и патриотску песму "Онамо, 'намо". Посмртни остаци краља Николе и краљице Милене пренесени су у земљу у октобру 1989. и сахрањени у Цетињу.