Група Срба из Бостона не жели да им се понови лоше искуство из 2008. када је из Србије дошло 18 посматрача да надгледа гласање 80 „расејаних” за шта је потрошено 50.000 долара из буџета
Када је отприлике у ово време пре четири године група Срба која живи и ради у Бостону, престоници и универзитетском центру државе Масачусетс – студенти, докторанди и бизнисмени – покренула иницијативу да самоорганизује гласачко место за тадашње парламентарне изборе, није рачунала на непријатно изненађење.
„Ми смо невелика заједница, има нас око хиљаду, али смо веома активни: слали смо хуманитарну помоћ кад је било потребно, медицинске инструменте…”, казала је у телефонском разговору Мира Бишоп, архитекта. Она је са супругом сувласница најстарије америчке галерије за рестаурацију слика.
Да би добили сагласност за бирачко место, учинили су све што је од њих тражено: проучили су изборни закон, послали биографије иницијатора и предложених пет чланова изборне комисије, спровели кампању да обезбеде пристојну излазност, па чак за гласачко место обезбедили и цвеће.
Уочи изборног дана кратку обуку им је, кажу, „са доста ажурности и професионализма” одржао тадашњи конзул у Њујорку Игор Милошевић, док им је курир из Министарства иностраних послова донео изборни материјал.
Али кад су 11. маја отворили бирачко место, уследило је изненађење: на врата им је покуцала група од 18 мушкараца и жена дан раније приспелих из Србије. „Добро јутро”, рекли су, „ми смо партијски посматрачи”.
„Нисмо ни знали да тако нешто постоји”, присећа се тога Мира Бишоп.
Наравно, омогућили су им да прате изборни процес. Њих 18 посматрало је како је у Бостону гласало укупно 80 „расејаних” бирача.
„Оно што нас је депримирало, то је било неколико ствари: прво, међу посматрачима није било представника ниједне велике партије, ДС-а или тадашњих радикала, већ неких странака које нису прешле цензус. Али били смо огорчени и због тога што смо хтели да помогнемо, а испало је да смо тиме држави Србији само нанели штету. Израчунали смо: авионска карта за сваког посматрача, четири ноћи су провели у хотелу, дневнице, све то је из буџета однело најмање 50.000 долара…”
Неки су им признали да нису ни чланови ни гласачи партија у чије су име дошли него да су имали добре везе у РИК-у.
Када је председник Тадић расписао овогодишње парламентарне изборе, иницијативна група из 2008, у њој су студент Никола Ковачевић, правница и магистар бизниса Ксенија Дапчевић-Ћирић, студент постдипломац Младен Мрдаљ, новинарка Вера Ранковић, програмер Марко Ристивојевић и Мира Бишоп, одлучила је да нешто предузме да им се не понови лоше искуство из 2008.
Саставили су проглас против „изборног туризма” и формирали групу на Фејсбуку, која данас има 671 члана, „окачили” обимну медијску документацију о партијским посматрачима на прошлим изборима у дијаспори, посматрачима који, како каже госпођа Бишоп, „јесу легални, али нису морални”.
Тамо се могу наћи чињенице које су колико смешне толико и тужне: 2008. гласало се у 38 земаља на укупно 77 бирачких места, на која је из Србије послато 1.630 посматрача, што је коштало 1,5 милиона евра.
У Лисабону је тако 60 бирача контролисало 12 посматрача, у Сан Франциску однос је био њих 20 на 90 гласача, у Кини 46 гласача и 30 посматрача, у Алжиру 15 посматрача на 35 бирача…
У свом прогласу „Бостонска група” је поручила:
„Поштовани држављани Србије у иностранству и Србији, намена ове интернет иницијативе је да се изрази оштро неслагање са досадашњим начином састављања бирачких одбора у иностранству. Желимо да држава Србија престане да троши новац грађана на непотребно слање страначких чланова и родбине у куповину и туризам. Грађани Србије у иностранству су сасвим способни да изврше дужности чланова изборних комисија. Позивамо надлежна тела да у сарадњи са представништвима државе Србије и грађанима који живе у иностранству уштеде новац пореских обвезника и преусмере га тамо где је потребан. Спремни смо да бесплатно учествујемо у организацији избора и њиховом спровођењу. Молимо власти да не понављају грешку са прошлих избора”.
„Ако опет буде посматрача, одустаћемо од гласања у Бостону”, казала је за „Политику” Мира Бишоп. „Зар ће нас 80 овде да лажира изборе? Ми знамо како се новац тешко зарађује, а тешко нам је да гледамо како се у Србији – а пратимо ситуацију са буџетом – непотребно разбацује. То су, уосталом, паре које су кроз порез дали наши родитељи и пријатељи”, додала је она.
Милан Мишић, Политика
На слици - Мира Бишоп на бирачком месту у Бостону, Фото М. Мишић
Коментари
Ауторска права Радио Оаза 2026