Спремајући дипломски рад о развоју културе у Београду 19. века, историчар уметности Владимир Божиновић открио документ у коме су наведена имена архитеката највећег градског здања тог времена – хотела „Код јелена”
Да Владимир Божиновић, историчар уметности, није спремао дипломски рад о развоју културе у Београду у 19. веку и открио жалбени допис који је пуковник Богићевић упутио тадашњој Управи вароши, потуживши се на неимаре који нису добро обавили посао, још би остала тајна ко су архитекте првог београдског хотела, названог „Код јелена”. После 171 године откада је на темељима Цинцар хана почела градња тада највећег здања у Београду, Божиновић је недвосмислено утврдио да су хотел пројектовали Антон Кверфелд, највероватније син Фридриха Адама Кверфелда, пројектанта Саборне цркве, и његов партнер Франц Доби.
– У то време они су били најзнаменитије архитекте Панчева. Сакупљајући грађу за дипломски, случајно сам у Историјском архиву града наишао на податак да је пуковник Богићевић „прозвао” архитекте чија имена наводи јер се у току градње један зид обрушио, а било је проблема и са запушавањем канала – каже Божиновић.
На плацу омеђеном улицама Краља Петра, Грачаничком, Иван Беговом и Чубрином од 1841. до 1843. кнез Михаило Обреновић градио је хотел. Његов отац кнез Милош парцелу је купио од неког Турчина, а уз Саборну цркву, Митрополију и Конак кнегиње Љубице, грађанском Београду 19. века недостајало је и модерно коначиште.
– То је била велика и скупа инвестиција. Као када бисмо данас подизали „Хилтон”. Саветници су кнезу Михаилу замерали што зида тако велико здање и троши новац. Али он је био образован по европским школама и желео је да део тог европског духа и манира пренесе и у своју земљу. Тада су се хотели углавном зидали на местима ханова, који су имали темеље од камена – истиче Божиновић.
У то време, здање је било више од хотела. Његов део претворен је у станове, који су се изнајмљивали самцима.
Објекат „Код јелена” или „Велико здање”, како је још хотел „крштен”, изгорео је 1849. године у пожару који је, наводи Божиновић, највероватније био подметнут.
– Како не би изгубио опкладу од пуковника аустроугарске војске, мађарски богаташ је потплатио избеглицу из Баната да на сва четири угла зграде у поткровљу подметне ватру. Он се касније исповедио свештенику, а Љуба Ненадовић је то објавио у својој причи. Не зна се да ли је то права истина, али је познато да је готово цело здање изгорело, о чему су известиле и оновремене „Српске новине” – објашњава Божиновић.
Д. Мучибабић
Престижна листа гостију
„Код јелена” су одседале најзнаменитије личности тог времена, попут Анастаса Јовановића, првог српског фотографа, Илије Гарашанина, српског државника, сликара Стевана Тодоровића коме је кнез Михаило дао хотелске просторије да у њима отвори прву уметничку и школу мачевања, Љубомира Ненадовића, књижевника, Жане Маркус, Холанђанке која је учествовала у Херцеговачком устанку…
Гости су долазили из Аустроугарске, Италије и Немачке. Јеловници су били на немачком, храна јефтина и добра. Точило се немачко пиво и квалитетно неготинско вино.
У пепео повукао и позориште
Пожар који је 1849. године девастирао први београдски хотел прогутао је и сав инвентар позоришта које је из зграде Ђумрукане (царинарнице) у Карађорђевој улици пресељено у гостионицу хотела. Обновљено здање „Код јелена” пословало је као хотел све до 1903. године, а после га је Наталија Обреновић продала држави.
У хотел се потом преселила Железничка дирекција и остала све до 1938. године када је здање срушено.
Политика
Ћирилица
Како писати...
Карикатура недеље
Кликните на слику да је увећате.
Виц недеље
Временска Прогноза
Ауторска права Радио Оаза 2026