Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

У хрватској јавности појавила се мучна, крвава прича о ратним злочинима и о томе како је правда за неке њихове актере још увек далеко. Реч је о „случају Госпић“ у којем су од првих дана ратних збивања 1991. године убијани српски цивили. Иако су у те злочине многи умешани директно или по командној одговорности, епилог је осуда само тројице са врха те крваве пирамиде - секретара Кризног штаба Тихомира Орешковића, војног команданта Мирка Норца и команданта касарне ХВ у Перушићу Стјепана Грандића. Остали, чак и они за које је утврђено да су директно убијали невине цивиле, нису ни оптужени.
У ратне злочине, према тврђењу сведока, био је умешан и Орешковићев пријатељ лекар у госпићкој болници Дарко Милиновић. Њега је у исказу тадашњем СЗУП-у (хрватској државној безбедности) још 1998. године директно оптужила Орешковићева секретарица Фатима Скула. Испричала је како су многи српски цивили довођени у зграду општине где је столовао Орешковић и где су их његови сарадници дивљачки мучили, најчешће до смрти. После тога би - како је навела - позвали Милиновића да их колима хитне помоћи одвезе на њој непознато место и тако прикрије злочин.

Егзекутори су жртве у колима хитне помоћи често пратили песмом - навела је тада Скула. „Певало се ′Докторе, дођите по њих′ и ′Није имао среће, овим шором више проћи неће′“. Навела је и идентитет главних мучитеља и егзекутора, али нико од њих није приведен правди. Непосредно после тог сведочења Фатима Скула је тешко претучена, а Орешковић у њено и своје име послао је заједнички деманти медијима.
У хрватској јавности о томе се већ поприлично заборавило, јер неугодне теме се овде гурају у страну. Ових дана на то је подсетио анонимни љубитељ Интернета пуштајући преко „Ју Тјуба“ филм у трајању од десетак минута у којем је уз његове коментаре приказан и снимак исказа Фатиме Скуле. Непосредан повод био је кандидатура Дарка Милиновића на листи ХДЗ-а у 9. изборној јединици чије је седиште у Госпићу. Он се нашао у најужем кругу Санадерових сарадника у „преображеном ХДЗ-у", што му је донело и функцију потпредседника Хрватског сабора, а тврди се и да је личност без које се ништа озбиљније не може десити у Госпићу.
Реакције на стари снимак биле су брзе: Фатима Скула сазвала је конференцију за новинаре у Госпићу на којој је видно узнемирена повукла све што је о Милиновићу изрекла пре девет година и објаснила како су је тада на такав исказ наводно натерале некакве маскиране особе уз претњу да ће јој побити најближе. У Госпићу је, иначе, убијен Милан Левар, човек који је и покренуо оптужбе против ратних злочинаца, с Орешковићем и Норцем на челу, а до данас није утврђено ко је то наредио и извршио.
Док је трајала прес конференција у згради општине био је и Дарко Милиновић, до којег је она затим накратко отишла, а потпредседник Сабора је затим изјавио новинарима да је Фати „као хришћанин опростио што је лагала о њему“. Он то - додао је - „разуме, јер морала је то учинити да би заштитила себе и своју породицу“.
Тако се формално још увек не зна ко је тих крвавих ноћи 1991. године одвозио и сакривао лешеве мучених и убијених жртава из зграде госпићке општине иако су многи актери и непосредни сведоци и данас доступни хрватском правосуђу.
Радоје Арсенић