Међу пројектима који су у припреми из претприступних фондова за регионални развој Мирић је раније навео регионалну депонију Каленић за 11 општина у региону Ваљева и околине, систем за пречишћавање отпадних вода у Лозници, регионалну депонију у Зајечару, као и железничку пругу Стара Пазова-Нови Сад и интермодални транспортни центар у Батајници. Поред тога, отвориће се могућност и за финансирање активних мера запошљавања.
За те нове пројекте је, међутим, потребан децентрализовани систем коришћења фондова, а према речима заменика генералног секретара Европског покрета у Србији (ЕПУС) Ивана Кнежевића, Србија је себи за то поставила рок до краја 2012. године.
"Потребно је да обучите неколико стотина људи за послове са којима се до сада нису сусретали и да успоставите читав систем протока и документације и контроле, као и финансијски ток", рекао је Кнежевић, подсетивши да је стратегијом из 2008. године било предвиђено да се тај посао обави до краја 2011, али је рок померен.
Међу проблемима са којима ће се Србија суочити јесу и вишегодишње буџетско планирање, које је потребно јер су често пројекти вишегодишњи, као и недостатак пројектне документације за предложене пројекте.
Са тачке гледишта приближавања ЕУ, статус кандидата је веома мали корак, док се прави напредак остварује отварањем преговора.
Како је објаснио истраживач Немачког института за међународне односе и безбедност (СWП) Душан Рељић, давање статуса кандидата је знак добре воље, док тек са преговорима почиње активно прилагођавање правног и економског система и друштва у целини заједничком праву ЕУ.
Ритам интеграција тако зависи и од напретка земље у постављеним критеријумима, али и од нерешених питања са земљама чланицама које могу у сваком тренутку да блокирају пут земље ка ЕУ, што се у прошлости догодило Хрватској, чији преговори су били блокирани због граничног спора са Словенијом.
Утицај земаља чланица је тим већи што сваку одлуку о проширењу доносе оне, на састанцима министара и лидера, а неопходна је потврда и за отварање и затварање сваког преговарачког поглавља.
Македонија је драстичан пример тога да статус кандидата не води нужно у скоре преговоре - добила је статус кандидата још 2005. године, али и даље чека на отварање преговора због спора са Грчком која не признаје земљу под њеним називом.
Иако не доноси практичну корист, статус кандидата је према оцени саговорника ЕурАктива добар за имиџ земље и елемент који није занемарљив у одлуци инвеститора о улагању у Србију или ширење пословања.
Директор делегације Немачке привреде у Србији Михаел Шмит тако је рекао да ће статус кандидата побољшати имиџ земље, па тиме и интересовање за тржиште Србије, док је члан одбора Британско-српске привредне коморе Џејмс Торнли указао да би изостанак статуса кандидата могао да пружи збунњујућу поруку о намерама и могућностима Србије.
На значај европског пута указали су и Савет страних инвеститора (ФИЦ) и Америчка привредна комора. Према ставу ФИЦ-а, успоравање пута ка ЕУ послало би негативан сигнал инвеститорима, који су у јеку финансијске кризе у ЕУ ионако опрезни.
Бета