– Један од основних задатака НБС јесте прикупљање и чување штампане грађе са територије читаве Србије, као и дела објављених у иностранству, која припадају или се баве нашом културом. Успешном синтезом писане и дигиталне културе, НБС поставила је темеље будућег успешног рада, са истим циљем као приликом оснивања, да чува и развија знање, културу и науку као предуслове укупног друштвеног развоја – каже Ристић.
Народна  библиотека Србије основана је 28. фебруара 1832. године вољом кнеза Милоша Обреновића и залагањем уског круга његових сарадника и учених људи, као прва установа културе у још увек не сасвим ослобођеној Србији. Основана је у време када су са радом започеле прва књижара Глигорија Возаревића и прва државна штампарија, у данашњој улици Краља Петра, у близини Саборне цркве. Први период њеног развоја од 1832. до 1853. обележен је непрестаном борбом за обезбеђење минималних услова за смештај и рад. Од 1853. године Народна библиотека доживљава дане брзог и перманентног успона.
– У Првом светском рату, који је дочекала у Капетан-Мишином здању, Библиотека је тешко страдала. Бомбардовањем је уништен део њеног књижног фонда, инвентари и каталози, а ради спасавања, преостали фонд је пресељен на више места у Београду, као и у Ниш и Косовску Митровицу, где су пали у руке бугарских окупатора који су их пренели у Софију. После рата овај део је углавном враћен у Београд, али је нестало 56 старих рукописа, међу којима и неки из 13. века, на пергаменту – каже Ристић.
У првом налету немачких бомбардера, 6. априла 1941. године, погођена је запаљивим бомбама зграда Библиотеке која је том приликом изгорела до темеља. Уништен је књижни фонд од 500.000 свезака, збирка од 1.424 ћирилска рукописа и повеља од 12. до 17. века, картографска и графичка збирка од 1.500 бројева, збирке од 4.000 наслова часописа и 1.800 наслова новина, значајна и недовољно проучена збирка турских докумената о Србији, инкунабуле и старе штампане књиге и целокупна преписка значајних личности из културе и политичке историје Србије и Југославије. Нестали су сви инвентари и каталози.
Априла 1946. године Библиотека добија зграду бившег хотела „Српска круна“ на крају Кнез Михаилове улице, а Министарство просвете НРС доноси одлуку да се све реткости рејонских библиотека уступе НБС. Посебном одлуком додељене су јој Дворска библиотека, Библиотека Сената, део Библиотеке Народне скупштине и Библиотека Друштва Светог Саве. Откупљене су многе приватне библиотеке. Од посебног су значаја били поклони разних установа, организација и приватних лица, међу којима и значајни легати Тихомира Ђорђевића и Милана Ракића.
Камен темељац за нову зграду Библиотеке, коју је пројектовао проф. арх. Иво Куртовић, постављен је на Дан ослобођења Београда, 20. октобра 1965. године, а свечано је отворена 6. априла 1973. године. Последња етапа модернизације обављена је у периоду између 2007. и 2011, када је средствима Владе Србије реконструисан кориснички део здања НБС. За четири године, за реконструкцију НБС обезбеђено је 430 милиона динара.
Бојан Билбија
Фонд од пет милиона примерака
Фонд НБС садржи око пет милиона примерака разног библиотечког материјала, са просечним годишњим приливом од око 20.000 наслова. Информациони ресурси садрже и милион и по јединица дигитализоване грађе, 35.000 научних иностраних електронских часописа, 20.000 електронских књига, док Електронски каталог Библиотеке садржи око 2,5 милиона записа. Укупне електронске ресурсе Библиотеке дневно користи око 20.000 виртуелних корисника, док читаонице дневно користи између 700 и 1.000 корисника.
Дејан Ристић
Нови в. д. управника НБС Дејан Ристић рођен је у Београду 1972. године. Овај историчар, архивиста и преводилац, бавио се заштитом војних меморијала, места страдања и културом сећања, као саветник у Влади Републике Србије. Аутор је више књига и стручних чланака, учесник на многобројним научним скуповима.
Политика