Банана потиче из југоисточне Азије. Први Европљани који су се упознали са овим воћем били су стари Грци. Војска Александра Великог доносила је са похода на Индију извештаје о необичном воћу које је касније идентификовано као банана. Па ипак, нису Грци били ти који су банану донели у наше поднебље. Најпре су је арапски трговци (сама реч "банана" потиче од арапске речи "banan", што значи "прст") донели у Африку, где су се с њом упознали Португалци, који су је крајем 15. века пренели у Јужну Америку, а управо са овог подручја данас стижу највеће количине овог воћа до наших домова.
Банана је препознатљива по жутој боја зрелог плода, мада нису све банане такве. Сорте које ми користимо у исхрани представљају само 10% свих сорти које постоје на свету. Данас је распрострањено више од 100 врста банана које се могу груписати у две велике подврсте: слатке банане и брашнасте банане.
Предности консумирања овог воћа могу се спознати увидом у његов састав. Банане, пре свега, садрже баластне материје, које регулишу варење. Ипак, за разлику од осталих намирица које их такође садрже (нпр. мусли или ораси), банану одликује низак ниво масноће. У 100 грама банане има свега 0,5% масноће, што је око 80 пута мање него проценат масноће у просечном хамбургеру. Банана, међутим, моментално ствара осећај ситости, те је идеална намирница за држање дијета (просечна банана садржи свега 90 калорија).
Банане, изузев тога, садрже и висок проценат воде (око 70%), па су одличне за људе који не уносе довољно течности у организам.
Због високог садржаја витамина Б, банане се препоручују за умиривање нервног система, а с обзиром на висок садржај калијума, узимање банана може да смањи ризик од излива крви у мозак. Индијски научници су лековитим својствима банане додали још једно: свега две банане дневно могу да смање висок крвни притисак за 10% недељно.
Банане садрже и материје неопходне за опоравак тела од никотина, тако да су веома корисне за људе који покушавају да престану да пуше. Амерички научници су утврдили да редовно консумирање банана јача вид и смањује ризик од дегенеративних промена на мрежњачи, и то захваљујући идеалној комбинацији минерала, антиоксиданата и витамина.
После неколико дана стајања, кора банане под утицајем ензима постаје тамнија. Брзина тамњења коре зависи од спољних услова, али банана тамни и зато што, као и све друго воће, подлеже процесу зрења. Промена боје коре је знак зрелости и тек тада банана постаје слатка. Дакле, све док кора банане није оштећена (јер је кора природна заштита овог воћа), банана је врло здрава намирница.
Поменимо, најзад, и једну занимљивост: само у Великој Британији поједе се око 140 милиона банана недељно; када бисмо поређали на земљу све банане које сазру током једне године и формирали ланац око наше планете, обмотали бисмо је макар 200 пута.
Ауторска права Радио Оаза 2026