Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Банана потиче из југоисточне Азије. Први Европљани који су се упознали са овим воћем били су стари Грци. Војска Александра Великог доносила је са похода на Индију извештаје о необичном воћу које је касније идентификовано као банана. Па ипак, нису Грци били ти који су банану донели у наше поднебље. Најпре су је арапски трговци (сама реч "банана" потиче од арапске речи "banan", што значи "прст") донели у Африку, где су се с њом упознали Португалци, који су је крајем 15. века пренели у Јужну Америку, а управо са овог подручја данас стижу највеће количине овог воћа до наших домова.
Банана је препознатљива по жутој боја зрелог плода, мада нису све банане такве. Сорте које ми користимо у исхрани представљају само 10% свих сорти које постоје на свету. Данас је распрострањено више од 100 врста банана које се могу груписати у две велике подврсте: слатке банане и брашнасте банане.
Предности консумирања овог воћа могу се спознати увидом у његов састав. Банане, пре свега, садрже баластне материје, које регулишу варење. Ипак, за разлику од осталих намирица које их такође садрже (нпр. мусли или ораси), банану одликује низак ниво масноће. У 100 грама банане има свега 0,5% масноће, што је око 80 пута мање него проценат масноће у просечном хамбургеру. Банана, међутим, моментално ствара осећај ситости, те је идеална намирница за држање дијета (просечна банана садржи свега 90 калорија).

Банане, изузев тога, садрже и висок проценат воде (око 70%), па су одличне за људе који не уносе довољно течности у организам.
Због високог садржаја витамина Б, банане се препоручују за умиривање нервног система, а с обзиром на висок садржај калијума, узимање банана може да смањи ризик од излива крви у мозак. Индијски научници су лековитим својствима банане додали још једно: свега две банане дневно могу да смање висок крвни притисак за 10% недељно.
Банане садрже и материје неопходне за опоравак тела од никотина, тако да су веома корисне за људе који покушавају да престану да пуше. Амерички научници су утврдили да редовно консумирање банана јача вид и смањује ризик од дегенеративних промена на мрежњачи, и то захваљујући идеалној комбинацији минерала, антиоксиданата и витамина.
После неколико дана стајања, кора банане под утицајем ензима постаје тамнија. Брзина тамњења коре зависи од спољних услова, али банана тамни и зато што, као и све друго воће, подлеже процесу зрења. Промена боје коре је знак зрелости и тек тада банана постаје слатка. Дакле, све док кора банане није оштећена (јер је кора природна заштита овог воћа), банана је врло здрава намирница.
Поменимо, најзад, и једну занимљивост: само у Великој Британији поједе се око 140 милиона банана недељно; када бисмо поређали на земљу све банане које сазру током једне године и формирали ланац око наше планете, обмотали бисмо је макар 200 пута.