Ово је неки други свет. У овом свету демократски председник својевољно укида плаћање струје за „најугроженије“, чиме показује да ни он ни његова влада нису способни да на други начин заштите оне којима је помоћ потребна, осим да прекрше законе и прописе, али и комплетан смисао државног устројства и поретка, где би требало да се зна ко, шта и како ради.   
Угрозивши државно уређење, председник је онако успут угрозио и електроенергетски систем земље, јер сад свако ко за себе мисли да би било праведно да се греје бесплатно, троши струју колико год хоће, а струје ионако нема. За то што је електросистем толико слабашан да не може да издржи две недеље озбиљне зиме, исти тај председник каже да не треба кривити ову владу, јер је за успостављање система потребно од пет до десет година. А лично влада осам, док је његова странка на власти већ 12 година, са трогодишњим периодом кохабитације.
Ово је неки наопак свет. У овом свету Агенција за борбу против корупције купује зграду од сумњивог власника, по принципу "може нам се", изазивајући сумњу управо у корупцију. У овом, наопаком свету, шефовица демократских посланика Нада Колунџија објашњава да није важно ко је министар, кад су избори ту, штитећи отпадника из странке коалиционог партнера – ако није важно, што не пусти да га смене?
Ово је неки за живот све тежи и тежи свет. Свет у коме је ММФ одбио продужење аранжмана, свет у коме стижу на наплату стари дугови, а правимо нове и нове, које немамо одакле да платимо, у коме је затворена смедеревска железара одмах пошто ју је влада преузела са свим минусима, у коме је пројекција привредног раста смањена до занемарљивости, што све заједно значи да нас очекују колапс привреде, гашење послова и нова отпуштања.