Ту су и Виктор Троицки и сјајни дубл играч Ненад Зимоњић, као и Јелена Јанковић и Ана Ивановић које су и даље у првих 20 тенисерки планете.
Прошле године српски одбојкаши и одбојкашице су доказали да су најбољи на Старом континенту, ранијих година и кошаркашка репрезентација није се враћала празних руку са великих такмичења, пливачи Милорад Чавић и Нађа Хигл успесима су бацали у заборав чињеницу да Србија нема честит базен за тренирање у зимским данима.
Како се десило да земља којој неки оспоравају и државне границе, која има највећу стопу незапослености, у којој се за припрему репрезентативаца узима банкарски кредит, даје спортисте са којима тешко излазе на крај и конкуренција из богатих и уређених држава?
"Чини ми се да је дух поднебља изнедрио таленте, а ту је и наш чувени динарски менталитет. Инаћење је занат који смо фантастично испекли", одговара социолог спорта Драган Коковић.
Чињеница да је транзиција и сурова професионализација спорта још у основној школи многу децу лишила могућности да се окушају у некој од такмичарских дисциплина, додатно даје на значају успеху српског спорта који као да опстаје - упркос и у инат свима.
"Спорт као спорт је систем и држава мора да има системска решења за спорт, а не да се ради од прилике до прилике, да се прикупљају паре за припреме репрезентације од кредита. Када бисмо решили системска питања нашег спорта, ми бисмо били дупло успешнији и с правом су спортисти љути. Погледајте само да РТС није преносио утакмице ватерполо репрезентације са Немачком и Румунијом, иако нас ватерполисти обавезно обрадују неким од одличја", примећује Коковић.
Оно што не виде у државној телевизији, виде чак из суседне Хрватске.
"... Тренутачно сте најбоља спортска нација у свијету", поручује на интернет форумима један Загребчанин са потписом "реалист".
Фудбал национална брука
Тамо где је највише новаца и где је највише популарности - у фудбалу, Србија и даље нема успеха. Још од Барија и Токија, када је Црвена звезда освојила европски и светски шампионски куп, српски фудбал тавори, а свађе у Фудбалском савезу не јењавају. За ту диспропорцију (не)успеха и популарност Горчин Стојановић има објашњење.
"Тако је и у другим малим земљама, било где, јер фудбал има другу врсту привлачности, која није само спортска. У великим светским новинама, у италијанским, енглеским, шпанских, фудбал је одвојен од осталих спортова као засебна рубрика. Он јесте колективна игра, али истовремено и најиндивидуалнија, што је савремени фудбал још више нагласио. Сада су и бекови и голмани звезде. Он је више од игре, баш као што је био и наслов чувене серије", каже Стојановић.
Успех боксера
Крајем прошле године титулу је одбранио боксер Ненад Боровчанин, шампион Европе у крузер категорији, у ЊБО верзији. Он је пред препуном двораном новосадског Спенса поново вратио публику крај боксерског ринга савладавши изазивача, Немца Ларса Бухолца, техничким нокаутом у осмој рунди. За њега кажу да има само једну звезду водиљу - "пораз није опција" и за сада је се стриктно придржава.
Пример за политику и привреду
У еуфорији која је задесила српске навијаче широм земље и света након спортских успеха, већ се могу чути препоруке да би политичари и привредници могли да се угледају на њих.
"Спортски успеси би требало да буду образац како се ради и у неповољним условима. Привредници би могли да науче доста од спортиста", примећује Драган Коковић.
Ј. Арсеновић - Вести