...који је разнео Јатов авион
Више околности које су се поклопиле тог црног 26. јануара 1972. године, условиле су да пад Јат-овог авиона ДЦ-9 над Чехословачком остане једна од највећих мистерија Титове Југославије. Лидери земаља Варшавског пакта, летели су кроз ваздушни простор ЧССР-а у својим млазњацима, враћајући се кући после тек завршеног самита чланица источноевропског лагера, одржаног у Прагу. Међу њима је био и тадашњи вођа Совјетског Савеза Леонид Брежњев.
Тајанствена особа унела је у ЈАТ-ов авион ДЦ-9 бомбу темпирану да експлодира на његовом лету из Копенхагена за Загреб. И, управо тог дана, свет је обишла невероватна вест. Да се на снежном терену код места Српска Каменица, који се у сумрак претворио у слике пакла, чују јауци једине преживеле, двадесетдвогодишње београдске стјуардесе Весне Вуловић. Никада пре и никада касније, ниједна особа није преживела пад са висине од 11.000 метара.
Шта се, међутим, заиста догодило у Јат-овом авиону и на небу Чехословачке? Да ли га је разнела бомба у делу за пртљаг, или га је срушила противавионска ракета чехословачке ПВО?
Тачно после четири деценије, тадашњи начелник југословенске контроле летења и дугогодишњи експерт за авионске несреће Златко Вереш, открива за „Политику” зашто је овај случај остао донекле под велом тајне.
– Различите теoрије су испредане, јер руководство СФРЈ никада није желело да објави име човека који је унео бомбу у авион, иако је непобитно утврђено да је реч о припаднику хрватске екстремне емиграције – каже Вереш, објашњавајући да су и државна комисија Чехословачке и југословенски независни тим, који су истраживали место несреће и узроке пада, дошли до јединственог закључка. До пада авиона дошло је усред експлозије кофера који се налазио прислоњен уз преградни зид првог пртљажника. Пошто се удес догодио на терену Чехословачке, СФРЈ није могла да формира своју комисију. Међутим, Југославија је послала акредитованог представника са саветницима – напомиње Вереш.
Теорију о међународној завери, према којој је ракета ПВО Чехословачке оборила Јат-ов авион, он побија анализом стања на терену после несреће, позивајући се на извештаје чехословачких и југословенских експерата.
– Кад ракета погоди авион који лети на висини од 11.000 метара, брзином између 800 и 900 километара на сат, долази до комплетног распада ваздухоплова и после удеса треба тражити делове авиона и тела на простору од најмање 25 квадратних километара. Међутим, овај авион почео је да се распада тек на висини од 900 до 1000 метара и комплетно распадање авиона на терену је било на укупно 1,5 квадратних километара – прича некадашњи први човек контроле летења СФРЈ, који је, после одласка нашег тима експерата и сам провео неколико дана у Чехословачкој.
Тамошњи ваздухопловни стручњаци су установили да су после експлозије кофера који је био прислоњен уз преградни зид првог пртљажника, уништене команде за управљање ваздухопловом које се налазе управо испод пода пртљажника.
– Тог момента, на висини од 11.000 метара, авион је постао неуправљив. Посада је била немоћна. Тумбала се заједно са авионом. То се видело по крвавим отисцима дланова на крову пилотске кабине – напомиње Вереш. Он је имао увид у копију извештаја државне чехословачке комисије за испитивање несреће, непосредно пре него што је тај извештај представљен тадашњем Савезном извршном већу, односно, федералној југословенској влади.
– Југословенски акредитовани представник није послао никакве примедбе на чехословачки извештај. Иначе би, да је било размимоилажења у закључцима, поднео анекс – истиче Вереш, који је такође имао увид и у извештај нашег истражитеља у Чехословачкој.
На наше питање, где би сада могли да се налазе оригинални записник чехословачке државне комисије, његова копија прослеђена југословенском руководству и оригинални извештај југословенског акредитованог представника, Вереш одговара да би требало да се налазе у државном архиву Чешке и нашем државном архиву.
Да ли је коначно дошло време да се стручне анализе, фотографије и извештаји вештака коначно објаве? Златко Вереш каже да се озбиљно посвађао са екипом „Дискаверија” која је правила емисију о тајни пада Јат-овог авиона, јер су они тврдили да је узрок пада била „непажња чехословачких ракеташа”.
– Према тој верзији, они су срушили авион, а онда отишли на пиво – каже Вереш.
Међутим, наш саговорник, који последњих деценија слови као један од највећих експерата за истраживање авионских несрећа, тврди да је Југословенска обавештајна служба сазнала име човека који је унео бомбу у авион.
Одавно заборављена, некадашња национална хероина Весна Вуловић, на дан тужног јубилеја, плаче док се сећа како је постала светско чудо које су опседали новинари, како јој је Пол Макартни доделио Гинисову награду за бизарни рекорд. Она је једина особа која је преживела пад са 10 километара без падобрана. Летела је још много пута, али никада као стјуардеса. Тога дана, на снежним падинама у околини Српске Каменице, заувек је остало 28 путника и чланова посаде.
Пртљаг се уносио као у аутобус
„Наш авион долетео је из Стокхолма, у Копенхагену је била смена. Ми смо преузели авион са бомбом, враћајући се у домовину. У то време, није било никаквих ригорозних контрола пртљага, он се уносио у авион као у аутобус. Тек после ове несреће, уведена су нова правила” сећа се Весна Вуловић.
Према њеном сведочењу, високи официр тадашњих југословенских безбедносних служби је обавестио да је бомбу унео припадник хрватске екстремне емиграције. „Њихови следбеници су у Малмеу славили обарање авиона”, каже она.
Александар Апостоловски, Политика
Kоментари
Ауторска права Радио Оаза 2026