Нешто после Валтера, који се по ко зна који пут појавио међу Кинезима, у истом дневнику могли смо да видимо, а и да кунемо чарне очи да не би гледале, како се наш министар спољних послова мучи да некако преживи сусрет са немачким колегом. И онда смо се сетили да, осим што је био Валтер и хиљаду других ликова, Велимир Живојиновић је обављао и функцију посланика, па и председника неке комисије при Скупштини Србије за притужбе, жалбе и запомагања грађана.
Значи, није Бата у животу био само глумац. Био је и трибун, а помало и социјалиста. Док је био у тој улози, Бата је допринео да број тужби упућених одавле ка бијелом граду Стразбуру буде далеко мањи него што је данас, јер су се многе ствари решавале овде, а не као што је сада случај, а боме, и нечија намера, по тој хартиологији држимо јевропски рекорд.
Из овог најновијег сусрета Валтера Бате са Кинезима уверили смо се у заиста огромну популарност и искрено дивљење које Кинези гаје према Велимиру Живојиновићу. Питање које смо поставили себи у себи, само се наметнуло и гласи:  шта је све његова екселенција Валтер Живојиновић могао да поради за Србију да се неко сетио и послао га за амбасадора у Пекингу.
Урадио би сигурно више у најмногољуднијој и економски најуспешнијој земљи света него сви фарисеји и књижевници који су нам се представљали као наши дипломатски представници од Никозије па до Осла. А од којих не видесмо никакву корист, осим ако њихови бенефити не служе и нама на ползу. Бата јесте у својим годинама, али ако би га разне српске кладионице ставиле на своје листиће, и ми ћемо се кладити да би и сада био успешнији амбасадор у Кини него што су ови за које чујемо једном годишње, када се на позив из Београда окупе у палати „Србија на истоку” да чују како ће изгледати наша спољна политика у идућој години.
Као да им то није могло бити јављено шифрованом депешом. Па да и граду и свету и Викиликсу буде транспарентно. Трошкови транспорта не би оптерећивали буџет, а ови путници у интересу мирних и демократских средстава, поштедели би се стресних ситуација које изазивају камбекови тамо одакле су дошли где по васцијели дан моле драгога Бога да нам више не излазе на очи.
Када би се и данас Валтер појавио на Тјен Ан Мену, кинеско-српски односи не би се сводили на пуко обилажење Шангаја, из кога се наше бројне делегације враћају пуне утисака. Али, празних шака. Бато, буди Валтер, скокни до Пекинга, и реци неку лепу реч Кинезима за нас.
Теби се неће само осмехивати и  неће те само љубазно саслушати. Валтера ће Кинези и послушати. А погледајмо има ли овде још Валтера који су бранили Сарајево!?
Радивоје Бојичић, Политика