Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Рођен је 12. октобра 1865. године, географ, оснивач антропогеографије и геоморфологије у Србији и Српског географског друштва, професор и ректор Универзитета у Београду, председник Српске краљевске академије, почасни доктор париске Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу. Веома су значајни његови радови о миграцијама јужнословенских народа, о морфологији и хидрографији Динарског крша и других крашких предела, тектоници и глацијацији планина Балканског полуострва, студије о Јадранском приморју, балканским котлинама и пољима, Шумадији и Панонском басену.
Дела: "Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије" (три тома), "Антропогеографски проблеми Балканског полуострва", "Балканско полуострво и јужнословенске земље", "Геоморфологија" (два тома), "Етногеографске карте југословенских земаља", "Географска карта Југославије", "Говори и чланци" (четири тома).
Одиграо је изузетну улогу као саветник српских државника на мировним преговорима у Паризу после Првог светског рата.

После Првог светског рата Цвијић је пружио свој допринос одређивању политичких граница нове државе користећи своја научна истраживања као аргумент у преговорима. Он је као податке користио истраживања из подручја демографије и антропогеографије. Прикупљена знања користио је да тачно омеђи просторе етничког простирања јужнословенских народа.  Чувени француски географ Видал (Paul Vidal de La Blache) позвао је професора Цвијића у Париз где је 1917. и почетком 1919. на Сорбони држао предавања о балканским земљама и народима. Крајем 1918. године бива именован од стране тадашње Српске владе за првог експерта за етнографске границе, а почетком 1919.  постављен је за председника територијалне секције у оквиру државне делегације наМировној конференцији у Паризу где је захваљујући његовом залагању као етногеографа и залагању Михаила Пупина одређена граница нове државеКраљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тада је договорено да новој држави припаднуБанат, Барања, Далмацијаи Бледски троугао (Блед, Бохињ и Триглав). Прочитајте и ово: АКАДЕМИК У 34. ГОДИНИ