Турског великог везира српског порекла, Баја Соколовића, познатог као Мехмед-паша Соколовић, обновитеља Пећке патријаршије, убио је, 11. октобра 1579. године, према налогу пашиних непријатеља, један дервиш. Будући готово неограничени господар Отоманског царства, одведен је у раној младости (данак у крви) - према новијим истраживањима из манастира Милешева, где је саслуживао - потурчен је и школован у Једрену. Метеорски је напредовао - са мање од 25 година постао је капудан-паша (министар морнарице), 1549. беглербег Румелије (земље Балканског полуострва), 1551. главни заповедник у рату с Аустријом, 1555. трећи везир. Други везир је постао 1561, зет султана Сулејмана II 1562, велики везир 1565. После смрти Сулејмана II 1566, био је велики везир и под султанима Селимом II и Муратом III.
Као велики везир Сулејмана II, крио је његову смрт приликом похода на Аустрију и одржао је ред у војсци до доласка Селима II. Присилио је 1568. Аустрију на мир, а 1570. освојио Арабију. Захваљујући њему, Отоманско царство водило је попустљиву политику према Србима, давало им повластице за подизање манастира, отварање штампарије и обнављање Пећке патријаршије 1557, чији је први патријарх био његов брат (или брат од стрица), Макарије Соколовић. У српским земљама подигао је многе задужбине, укључујући чувени мост на Дрини у Вишеграду.