„Нова Србија“ с нестрпљењем очекује ову седницу да види шта Влада има да понуди по питању безбедности Срба“, рекао је Маркићевић, очекујући да ли ће Влада декларативно навести мере које ће држава предузети, уз опаску да „Нова Србија“ мисли да је држава још увек то у стању, односно да има обавезу да заштити своје људе на том простору.
Нада Колунџија, шефица посланичке групе „За европску Србију“ оцењује да „представници међународних организација треба себи да поставе питање какво је друштво за које су се они залагали и које подржавају, с обзиром на то да се насиље и убиства дешавају свакодневно, а није процесуиран готово ниједан починилац, кад су у питању злочини према Србима, или кад су рушене српске цркве и спаљивана гробља. Мислим да о увом часу то представља суштинско питање. Лопта је у њиховом дворишту и они заиста морају да се суоче са питањем какво је друштво за које су одговорни?“, закључила је Нада Колунџија.
Младен Бијелић, MPC
СУМЊА У “ДОБРЕ НАМЕРЕ”
ImageНајновије насиље на Косову и Метохији, у којем су жртве поново Срби, по ко зна који пут отвара питање улоге међународних снага, сада КФОРА и ЕУЛЕКСА. Односно, да ли је њихов мандат заиста “мировни” или је њихова улога у функцији политике која, по правилу, игнорише интересе Срба. Реалност на Космету, на жалост, говори у прилог другој тези. Онда је јасно и зашто косметски Срби своје право на “безбедан и сигуран живот” бране на барикадама.
Према подацима Министарства за Косово и Метохију, од јуна 1999. године када су у Покрајину дошли представници међународних снага - више од хиљаду Срба је убијено, а око 250 хиљада њих протерано. За те злочине готово да нико није процесуиран. Само у мартовском погрому 2004. године убијено је 19 људи, док је више од 900 повређено. Уништено је или оштећено више од 800 кућа, као и 35 верских објеката. У периоду од 2006. до 2011. године на Косову и Метохији, извршено је 1.372 напада на Србе - повређено је 242 људи, запаљене су 23 куће, 154 оштећено, а 268 опљачкано. Разрушено су и 44 верска објекта. У последњих месец дана – тројица Срба су убијена, а петорица тешко рањена.
Затварајући очи пред тим чињеницама, међународне снаге су протеклих 12 година радиле искључиво на стварању и учвршћивању тзв. независног Косова, при том често кршећи Резолуцију 1244 СБ УН. У међувремену, створене су и косметске безбедносне снаге, у чијем саставу су и специјалне јединице РОСУ, које су 25. јула покушале да на силу успоставе контролу на административним прелазима на северу Космета. Подсећања ради, безбедносним снагама Косова, претходио је Косовски заштитни корпус, у чијем саставу су углавном били припадници терористичке ОВК која је током 1999. године отимала и убијала косметске Србе, рушила њихове куће и светиње и што је најстрашније трговала њиховим органима. О томе најбоље сведочи извештај Дика Мартија.
Актуелна криза на северу Космета, јасно говори да присуство међународних снага под покровитељством УН није довело до стварања демократског, мултиетничког, мултиконфесионалног и мултикултураног друштва на Косову. Тај задатак чини се не иде од руке ни Европској унији. Косово је још далеко од демократског друштва. У њему владају корупција и криминал, који се доводи у везу са трговином дрогом, оружјем и људима.. Међутим, и поред таквих оцена Савета Европе, а потом и  Европске комисије, водеће западне дипломатије, првенствено САД и Немачка, настављају политику, засновану на премиси да су „жртве“ искључиво Албанци. Уместо да опомену Приштину због једностраних потеза и примене силе, од Београда и косметских Срба очекују пун допринос „процесу помирења и упостављања међусобног поверења кроз наставак тзв. техничког дијалога у интересу свих грађана на Космету“.  После свега, међутим, поставља се питање могу ли Срби да верују у „добре намере“ међународне заједнице, а посебно владе у Приштини, на чијем челу је и даље Хашим Тачи.
Ивана Субашић, MPC