Данас се навршава 17 година од смрти Милана Младеновића, култног рок музичара чије је стваралаштво са групом "Екатарина Велика" (ЕКВ) обележило другу половину осамдесетих година у бившој Југославији.
Младеновић је рођен је 21. септембра 1958. године у Загребу, у шестој години се са породицом одселио у Сарајево, а 1970. године у Београд. У Београду је завршио 11. гимназију у којој је крајем 1970-их, заједно са школским другом Драгомиром Михаиловићем-Гагијем, основао свој први бенд "Лимуново дрво".
Годину дана касније формирао је свој први култни бенд "Шарло Акробата", заједно са Душаном Којићем-Којом и бубњарем Иваном Вдовићем. Најпознатији хитови групе су "Нико као ја", "Она се буди" и "Мали човек". "Шарло акробата" није опстао дуго и из њега су проистекла два утицајна рок састава - Младеновићева "Катарина II" и Којићева "Дисцплина кичме". Током 1982. новом бенду су се прикључили клавијатуриста Маргита Стефановић Маги, а 1983. басиста Бојан Печар и бубњар "Шарла акробате" Ивица Вдовић.
Од "Катарине II", "Екатарина Велика"
"Катарина II" издала је 1984. године истоимени албум, послен чега Вдовић и Михајловић одлазе из бенда.
Група је променила име у "Екатарина Велика" и 1985. године издала такође истоимени албум, који добија повољне критике и скреће пажњу на бенд. Албум из 1986. године, "Сa ветром уз лице", на којем се налази
вероватно најславнија Младеновићева песма "Ти си сав мој бол", лансирала је групу на сам врх југословенске рок сцене, где је са Младеновићем као вођом остала све до 1994. године, издајући серију успешних албума.
Током рада са "Екатарином Великом", Младеновић је сарађивао као продуцент на албумима бендова "Густаф у његови добри духови" и "Фит". Заједно са осталим члановима бенда, Младеновић се 1985. године појавио у филму Горана Марковића "Тајванска канаста", а следеће године и у филму Дарка Бајића "Црна Марија" где игра главну улогу и за који је написао композицију "Bus Station".
Крајем осамдесетих написао је музику за једну позоришну представу, а 1992. године са члановима група "Партибрејкерс" и "Електрични оргазам" формирао је састав "Римтутитуки", чија је музицка активност концентрисана на антиратну пропаганду, и са којим је снимио сингл "Слушај 'вамо!". Сингл је објавио Радио Б92, а промовисан је концертом на камиону који је кружио улицама Београда.
У лето 1994. године Младеновић је отпутовао у Бразил, где је са дугогодишњим пријатељем Митром Суботићем Субом и неколико бразилских музичара снимио албум "Angel's Breath".
У августу 1994. године, после наступа "Екатарине Велике" на Фестивалу у Будви, Младеновић је пребачен у болницу где је установљено да има рак панкреаса.
Милан Младеновић (36) је умро 5. новембра 1994. у Београду. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду. Његовом смрћу "Екатарина Велика" је престала да постоји.
У Београд, Подгорици и Загребу постоје улице које носе име Милана Младеновића.
Безброј хитова ЕКВ-а
Најпознатије песме ЕКВ-а су "Очи боје меда", "Таттоо", "Модро и зелено", "Буди сам на улици", "Као да је било некад", "Ти си сав мој бол", "Новац у рукама", "Земља", "Поред мене", "Љубав", "7 дана", "Људи из градова", "Круг" ...
У новембру 2006. године песма "Пар година за нас" је изгласана за најбољу југословенску песму свих времена у анкети слушалаца Радија Б92.
Многи музичари сматрају да је "Екатарина Велика" један од најзначајнијих бендова на простору бивше Југославије и на југословенској рок сцени уопште.
Десет албума
Група је укупно издала седам студијских албума - "Катарина II" (1984), "Екатарина Велика" (1985), "С' ветром уз лице" (1986), "Љубав" (1987), "Само пар година за нас" (1989), "Дум дум" (1991), "Неко нас посматра" (1993), као и три жива албума.
Бета
Погледајте и саслушајте Екатарину Велику - Пар година за нас (1989)
Ауторска права Радио Оаза 2026