Последњих шест Његошевих дана описао је српски песник Љубомир Ненадовић. Уочи смрти Његош је желео да оде у Ријеку Црнојевића, али су му рекли да је тамо јака и хладна киша.
Његош је помињао и приморје, јер му се чинило да би тамо туберкулозу лакше поднео. Црногорци су били спремни да га носе у Котор. Била је припремљена и посебна столица за Његоша, али опет се испречило кишно време, какво само зна да буде у јесен у Црној Гори.
Црногорци су видели да су Његошу земаљски дани одбројани, али нико се није усудио да га пита за последњу поруку. Ипак, то је учинио Његошев пријатељ, јунак Новица Церовић, један од оних који су убили Смаил Агу Ченгића.
„Господару, тебе се живот крати”, рекао је Церовић, на што му је Његош одговорио:
- И прекратио се.
Затим је подигао главу и казао:
- Нека вам је све просто. И нека Бог вама, и сваком Црногорцу и Србину, где год који био, благослови и умножи сваку добру работу.
Онда је кратко ућутао и наставио:
- Не заборавите на моје речи - љубите Црну Гору и сиротињи чините правду.
Његош није заборавио да на самрти каже да је његов тестамент у Дубровнику, код руског конзула Јанка Гагића.
Његоша је затим причестио свештеник. Господар је устао из постеље, прошетао, помолио се „великом самостворитељу” и замолио га да помогне „јадном, но јуначком, црногорском народу” и да га „одржи у слози и витешком поштењу”.
Његош је рођен 1813. а умро 1851. године.
Његошев „Горски вијенац”, дело које се не може једнозначно окарактерисати, преведен је на готово све важније језике у свету.
Његош је до дана данашњег, у сваком погледу, остао главна национална икона Црногораца. Његова личност и дело се и даље проучавају.
Штавише, од Његоша је направљен и својеврсни мит, а томе је погодовало све код Његоша - његов физички изглед, лепота, мудрост, цео живот и сама смрт.
Његош је био не само духовни горостас, већ и по физичком изгледу. Био је висок 193,49 центиметара. Вршена су обимна антополошка истразивања Негошевих земних остатака. Утврђено је, на пример, да је Његошев мозак био тежак близу 2.000 грама.
Његоша је на црногорском престолу наследио његов синовац књаз Данило Петровић. Он је одвојио цркву од државе и себе прогласио књазом Црне Горе, њеним првим световним владаром.
Бета