Золтан Дани, пуковник противваздушне одбране Војске Југославије, командовао је 3. ракетним дивизионом ПВО, 250. ракетне бригаде 27. марта 1999. године, када је његова јединица оборила „невидљиви“ Ф-117, а и пилота Дејла Зелка у атару сремског села Буђановци.
Данас са троје деце и женом живи у селу Скореновцу код Ковина, где има пекару.
Пре четири године редитељ Жељко Мирковић снимио је о њему филм “21 секунд”.
- Ту је и сцена у којој ме старији син Атила позива да заједно погледамо изјаву пилота Зелка. Син је то скинуо са интернета - Зелко прича о томе како му је било када је био оборен изнад Југославије. Ми то тада слушамо и син ме у једном тренутку спонтано пита шта бих ја рекао г. Дејлу кад би се једног дана срели? Одговорио сам да не бих имао ништа против јер смо обојица били професионалци и извршавали смо задатке које су пред нас постављали наши претпостављени и да бих му рекао: хајдемо на по једно пиће! Тог момента је Жељку Мирковићу синула идеја да се то и оствари и почели смо да радимо на филму “Други сусрет”.
Успостављен је контакт преко интернета, Дани и Дејл размењивали су писма, углавном о породици и свакодневним темама и проблемима.
Золтан се осмехује на питање о првом сусрету. “Први сусрет је био у Буђановцима”, каже.
А други, мирнодопски, збио се, по идеји редитеља филма Мирковића, у пекари у Скореновцу.
- Осећај је био несвакидашњи, врло необичан, а истовремено и као да је то само обичан сусрет са комшијом. У току наше преписке и припреме тог сусрета постепено се стварао осећај да је то, ипак, нешто посебно, како за Дејла тако и за мене. Наш однос је сада ванполитички и потпуно људски - каже за “Блиц” Золтан Дани и додаје:
- Ни у једном тренутку нисам имао дилему да ли да се сретнем са Дејлом Зелком. Потпуно сам убеђен у то да је увек боље дружити се и разговарати о основним вредностима породице и друштва него ратовати. Зар и ви не мислите тако?
На вест о овом несвакидашњем сусрету, на интернет форумима распламсале су се дискусије у којима се износе опречне оцене - од потпуног одобравања овог потеза до искључивих ставова и осуда. Золтан Дани, ратник у пензији, о овоме каже:
- Негативни коментари долазиће од људи негативне енергије и њих из тих позиција неће нико моћи да помери. Охрабрујуће је да нас је више оваквих који размишљају и раде у смислу позитивних вредности људског рода. Наш однос се развио од у почетку “непознатих непријатеља” до сада, кад могу да кажем “познатих породичних пријатеља”. Ми смо стварно постали пријатељи који се сваки дан “сретну” на интернету и размењују мишљења о разним обичним темама. Желимо да пошаљемо поруку свету да је мир међу народима и државама неприкосновен и да је боље ширити искрене пријатељске односе него ратнохушкачке. Дејл Зелко и ја смо у том рату били војници, а после њега људи који се боре за мир. Кад неко доживи рат и скоро све његове страхоте, схвати сву бесмисленост рата. А кад то прође, прво је сретан што је преживео, а после пожели да се то више никоме никада не догоди. Овај филм управо треба да пренесе такву поруку - каже Золтан Дани, пуковник у пензији, ратни херој, сада пекар и менаџер у Скореновцу.
Премијера у септембру 2012.
Филм “Други сусрет” до сада су подржали Министарство културе Републике Србије, Покрајински Секретаријат за културу АП Војводине, Град Ниш, а Маринковић и његова продукцијска кућа “Оптимистиц филм” премијеру су најавили за септембар следеће године, јер ће други део филма бити снима у САД.
Момчило Петровић, Блиц - КОМЕНТАРИ
Ауторска права Радио Оаза 2026