Традиција пијења чаја дуга је преко четири хиљаде година. Потиче из Кине, одакле се шири прво на Тибет, а затим и у Јапан, одакле негде средином 17. Века стиже у Европу
Ако баш и нисте поборник конзумирања чаја током летњих врућина, долазак кишне јесени и почетак грејне сезоне право су време да испијање овог напитка уврстите у своју свакодневну рутину.
Јер, лековите је биљке, подсећамо, још Хипократ поделио на неких 400 група, одредивши свакој од њих примену у лечењу. Исто тако, Кинези верују како чај има најмање 20 добрих својстав: ослобађа мозак, чисти крв, спречава тешке снове, бистри вид, поправља расположење, побољшава памћење… Укратко, прија организму.
А ево и зашто- листићи чаја садрже мало беланчевина и угљених хидрата, док су од витамина најприсутнији витамина Це, као и Бе1 и Бе2. Исто тако, прави чај (црни и зелени) садржи кофеин, који, за разлику од оног у кафи, нема негативан утицај на срце и крвоток, већ напротив- подстиче проток крви и размену материја у мозгу.
Познато је да чај делује превентивно на инфекције вирусом и бактеријама, односно, један од народних лекова против прехлада. У ту сврху се препоручују зелени чајеви, богати витамином Це, подједнако ефикасни и у случају да желите да останете витки, док код цревних обољења најбоља лековита својства показују црни чајеви.